Nisam odstupio od kriterijuma po kojima sam radio Fest

Uspeh u poslu je stvar trenutka u kome uradite nešto dobro. U kulturi su sva pitanja bitna. Kod nas je postalo uvreženo mišljenje da film više ne može mnogo da uradi po pitanju rejtinga na televizijama opšteg tipa. Prvi nastupi ministra kulture deluju ohrabrujuće – kazao je između ostalog za Danas Ivan Karl filmski i TV urednik koji je pokrenuo novu revijalnu smotru sedme umetnosti – Cinemafest.

* Čemu još jedan u moru filmskih festivala?

– Na prvi pogled, može tako da deluje. Film jeste varka i fikcija, ali njegove manifestacije nisu i zato odmah da razjasnimo, Cinemafest nije festival, nema takve pretenzije, niti će ih imati. Ovo je punokrvna filmska revija, koja se koncepcijski, po terminu i lokacijama održavanja i obimu nadovezuje na nasleđe nekadašnje Cinemanie, a po programskom rukopisu, delimično na pozitivne tekovine izvornog Festa, kada je to bio revijalni festival festivala, to jest skup najboljih filmova sveta.

* Zašto onda u nazivu stoji fest?

– Početna ideja je bila da se iskoristi naziv Cinemania. Bio bi svakako lakši za komunikaciju prema publici, medijima i sponzorima, jer ljudi još uvek pamte tu filmsku reviju koja je odigrala značajnu ulogu sredinom 90-ih godina kada je u vreme zaokreta Festa ka autorskom i kineskom filmu tokom mandata selektora Nenada Dukića vratila na pozornicu Sava centra jake repertoarske naslove iz Holivuda. Međutim, to ime je zaštićeno i samim tim neraspoloživo. Cinemafest je mala i iznuđena filmska igra reči. Da asocira na film, i da lepo zvuči. Bez zadnjih namera.

* Prema kojim kriterijumima ste birali filmove i sa čime ponovo izlazite pred beogradsku publiku?

– Nisam odstupio od kriterijuma po kojima sam radio Fest, a to je film koji korespondira sa gledalištem koje ima stav i ne voli da mu se nameće tuđi ukus. Beogradska i publika širom Srbije ima svoje navike, očekivanja i favorite na ovakvim manifestacijama. Zato krećemo sa jednim od omiljenih stranih autora kod nas, Vudi Alenom, čije je „Visoko društvo“ otvorilo ovogodišnji kanski festival.

* Rekli ste da se Cinemafest nadovezuje i na pozitivne tekovine izvornog Festa. Da li biste to pojasnili i kako vam sada izgleda Fest?

– Fest je prve 42 godine svog postojanja, kako ga je zamislio njegov tvorac Milutin Čolić, bio festival festivala, jedan od dva takva u celom svetu. Kolega Jugoslav Pantelić mu je iz najbolje namere promenio orijentaciju i uveo ga u veliku arenu od nekoliko stotina takmičarskih festivala koliko ih ima na globalnoj mapi. Mislim da je to hrabar iskorak, ali da sa sobom opravdano nosi znatno veća očekivanja i iziskuje mnogostruko veća ulaganja od onih na raspolaganju, bez realnih mogućnosti da se ta sredstva povrate jer samo u Kanu, Veneciji, Berlinu i Torontu glamur crvenog tepiha prihoduje. Što se tiče programa, tu glavnu reč daje festovska publika koja u većoj ili manjoj meri kupuje karte. Broj posetilaca sa kupljenim kartama vam je jedini plebiscit o dometima selekcije.

* Kako ocenjujete stanje na televiziji i gde je tu film?

– Film je kolateralna žrtva većinskog dela TV auditorijuma koji se opredelio za premijerne domaće serije, sportske prenose od svetskog i nacionalnog značaja, muzičke talent show programe i nažalost neke prizemne rijalitije. Protiv filma na nacionalnim televizijama opšteg tipa radi i film na internetu tj. torentima i izobilje filmske ponude na kablu, od HBO-a, preko panregionalnih brendova i razvijenih domaćih filmskih kanala. Dnevno na njihovom repertoaru igra preko stotinu naslova. Na nacionalnim televizijama svega nekoliko. Ima, naravno, odgovornosti i pasivnosti filmskih urednika, ali u manjoj meri. Kod nas je spletom raznih okolnosti postalo uvreženo mišljenje da film više ne može mnogo da uradi po pitanju rejtinga za televizije opšteg tipa.

* Od koga ste najviše naučili o televiziji a od koga o filmu i šta je vaš najveći poslovni uspeh?

– FDU vam daje bazično formalno znanje, a ja sam potom imao privilegiju da sam radio sa Aleksandrom Tijanićem, pre njega sa Zoranom Predićem. Obojica su, svaki na svoj način, bili veliki poznavaoci medija, a televiziju su istinski voleli i dubinski razumeli. Što se filma tiče, iz rane mladosti pamtim emisije Nebojše Đukelića, a kasnije brojne razgovore na razne filmske teme sa Dinkom Tucakovićem. Uspeh u poslu je stvar trenutka u kome uradite nešto dobro, korisno i prihvaćeno. Šta god to bilo.

* Bili ste nagrađivani urednik filmskog i serijskog programa RTS, selektor Festa, direktor na kablovskoj televiziji, napravili ste filmski program RTV, učestvovali na brojnim međunarodnim festivalima. Sada ste pokrenuli Cinemafest. Šta je vaš sledeći potez?

– Po struci sam filmski i TV producent i uskoro će u srpskim bioskopima zaigrati igrani film „Inkarnacija“ reditelja Filipa Kovačevića koji potpisujem kao kreativni producent. Eto, da se malo odužim i svojoj matičnoj profesiji.

* Da li vam u ostvarenju ambicija pomaže to što ste član predsedništva SDPS i predsednik Odbora za kulturu?

– Većinu stavki koje ste u prethodnom pitanju licitirali sam u svoju biografiju upisao znatno pre aktivnog ulaska u politiku i podrške gospodinu Rasimu LJajiću. To dovoljno govori o mojim motivima i želji da svojim iskustvom i znanjem pomognem.

* Šta je centralno pitanje kulturne politike SDPS-a?

– U kulturi su sva pitanja bitna, a jedno od njih jeste pospešivanje kulturnih aktivnosti u manjim gradovima i opštinama širom zemlje. Mislim da novi ministar kulture ima iskrenu želju da menja zatečeno stanje i unapređuje procese. NJegovi prvi javni nastupi na toj funkciji deluju ohrabrujuće.