Nišvil: Foto Zoran ĆirićNakon najnovije odluke Grada Niša da se Nišvil ne finansira direktno iz gradskog budžeta, već da novac dobija na javnom konkursu, što je naložio izveštaj Državne revizorske institucije, opstanak festivala je neizvestan, ocenjuje direktor Nišvila Ivan Blagojević.
Gradsko veće Niša odlučilo je juče da se, osim Nišvil džez festivala, neće direktno budžetski finansirati još tri gradske kulturne manifestacije, koje će morati da konkurišu svojim projektima na konkursu, jer ih nije osnovao Grad, već je reč o privatnim inicijativama.
Odluka je doneta na osnovu negativnog izveštaja DRI o načinu raspolaganja gradskog budžeta za prošlu godinu, objavljenog u septembru ove godine, u kojem je između ostalog naloženo ovakvo usklađivanje gradske odluke o manifestacijama i programima kulture od značaja za Grad sa Zakonom o kulturi.
„Nišvil je gradska javna manifestacija već 20 godina, i takav status nam je davao neku sigurnost i izvesnost u finansiranju, da bi nam DRI sada objasno da smo sve radili pogrešno. Vratili su nas na konkurse, gde smo bili pre dve decenije, tako da svaka naredna vlast, odnosno njena komisija, može da odluči da nas ne podrži. Ali, nama je uglavnom svejedno- zaokružili smo 30 godina postojanja, a nastavićemo da postojimo ukoliko budemo bili potrebni Gradu“, kaže Blagojević za Danas.
On kaže da „Grad nije problem“, već je to Republika koja se „bavi fabrikovanjem uredbi“, koje nas uvode u „duboku birokratizaciju“.
„Ovo je birokratizacija do bola, koja će festivale i druge manifestacije ako ništa drugo- usporiti, a svakako neće pomoći da kultura počne da tržišno posluje. Treba menjati i zakone i uredbe- kako se ne bi sve birokratizovalo, niti reagovalo po principu: Drž’te lopove, jer se unapred sumnja da će neki direktor javne ustanove ili udruženje koje osniva kulturnu manifestacuju krasti budžetske pare. Postoje, uostalom, nadležni organi koji kontrolišu i treba da kontrolišu zakonitost poslovanja. Koliko znam, Niš je za sada jedini grad kojem je naloženo ovakvo finansiranje kulturnih manifestacija, mi smo lakmus, te to čeka i druge gradove“, kaže Blagojević.
On dodaje da, po tumačenju budžetskih zakona od strane DRI, javne ustanove u kulturi ne mogu imaju svoje žiro račune, „već sva plaćanja moraju da se obavljaju preko Grada“.
Prema izveštaju DRI, on, kao direktor Nišvila, i Nišvil fondacija, koja je formalni osnivač festivala, treba da „prebaci“ Gradu i novac od svojih sponzora ili ulaznica, a da Grad posle to vrati festivalu, kao i da zaposlenima u Nišvil timu zarade ubuduće isplaćuje „neko treći“.
„DRI je, takođe, ocenio da u sastavu devetočlanog Saveta festivala, u kojem vladajuće stranke imaju osam članova, a samo ja sam iz Nišvila- ne mogu da budem jedino ja, iako sam osnivač festivala i zaštićeni autor tog brenda u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine. Jedino što je dobro u ovim merama DRI je što taj Savet ubuduće ne treba da postoji“, kaže on.
Blagojević kaže da je apsurdan i stav DRI da Nišvil treba da organizuje Savet festivala, u kojem sede ljudi koji za to nisu stručni, a treba da obezbede, recimo, oko hiljadu muzičara iz celog sveta.
„Prema tumačenju DRI, mi treba samo tehnički da sprovedemo festival, i da pritom tražimo saglasnost i sredstva od Grada i za kupovinu eksera. Mada je naše poslovanje prošle godine kontrolisala nezavisna revizorska kuća, koju smo sami angažovali, ubuduće će obavezno morati da ga kontroliše i Uprava za kulturu, bez obzira da li ima doviljno stručnih ljudi i znanja za to, a nema. Silom prilika, Uprava će morati da kontroliše i našu fakturu od hiljadu dinara“, kaže.
Vršilac dužnosti načelnika Uprave za društvene delatnosti Miljan Petrović rekao je juče da je Gradsko veće jednoglasno donelo odluku o izmenama i dopunama odluke o manifestacijama i programima kulture od značaja za Grad, kojima se utvrđuje osam stalnih manifestacija u organizaciji gradskih ustanova kulture, među kojima nije Nišvil.
„To je usklađivanje sa Zakonom o kulturi koji utvrđuje da se manifestacije u oblasti kulture koje organizuju udruženja u kulturi i drugi subjekti čiji osnivač nije Grad mogu finansirati ili sufinansirati samo preko preko konkursa“, rekao je on.
Nišvil je, inače, nekoliko godina kod Ministarstva kulture imao status nacionalne manifestacije, a Ministarstvo turizma ga je proglašavalo za nacionalni brend.
Britanski Gardijan ga je 2016. godine svrstao u deset najboljih džez festivala u Evropi.
Njegovo festivalsko izdanje ima i do 300 programa, od kojih su pola muzički, a ostali pozorišni, filmski, književni, strip ili likovni, a poseti ga do 180.000 ljudi.
Ko ide na konkurs, a ko ne
Prema odluci Gradskog veća, iz gradskog bnudžeta se osim Nišvila neće direktno finansirati ni Evergreen festival, Novogodišnji koncert i horski festival Muzički edikt.
U organizaciji Grada ostaće Filmski susreti, Teatar na raskršću, Likovna i Književna kolonija „Sićevo“, Internacionalne horske svečanosti, Niške internacionalne muzičke svečanosti – NIMUS, Majska pesma i Nisomnia.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
