Ivan Blagojević: Foto Z. Miladinović/DanasApsolutno očekujem da Nišvil sledeće godine svoje 30. izdanje dočeka sa nacionalnim statusom, koji će značiti stabilnije i izdašnije finansiranje. To bi dalo smisao našem mazohizmu dugom 29 godina i rezultatima koje smo postigli uprkos različitim nedaćama, kaže Ivan Blagojević, direktor Nišvil džez festivala.
Ovogodišnji Nišvil, “festival festivala”, završen je u nedelju 13. avgusta, nakon desetodnevnog trajanja, u okviru kojeg je bio i četvorodnevni glavni muzički program. Nastupilo je oko 900 izvođača, na 16 scena, kroz 280 programskih sadržaja. Neki od programa- muzičkih, pozorišnih, filmskih, književnih ili Striporamu, posetilo je oko 160.000 ljudi, kaže naš sagovornik.
“Nacionalni status i finansiranje koje ga prati značilo bi da Nišvil može da dovede izvođače čiji nastup košta od 100.000 do 300.000 evra. U tom slučaju moći ćemo da ugostimo Stinga, Fil Kolinsa, Brajana Ferija, Simpli red… što odavno želimo. Krajnje je vreme da veliki muzički festivali počnu da se posmatraju kao investitori, a ne kao trošadžije sa državnih jasli. Mi u velikoj meri vraćamo državi uložena sredstva, a uz to obezbeđujemo i prihode od evopskih projekata, sponzora, boljeg poslovanja aerodroma, unapređenja hotelskog i drugog turizma… Nadam se da će već sledeći Nišvil između ostalog ‘obezbediti’ čarter letove na niškom aerodromu ili pospešiti izgradnju i obnovu hotela u Niškoj Banji, koja je najveći niški turistički potencijal, a skoro potpuno neiskorišćen”, kaže on.
Blagojević, koji je i predsednik republičke Grupacije organizatora događaja, precizira da je ona zatražila od Vlade nacionalni status za najveće muzičke festivale na osnovu njihovog doprinosa državnoj ekonomiji, turizmu i budžetu. Studija o ekonomskim efektima četiri najveća festivala- Exita, Beer festa, Guče i Nišvila otišla je ka Vladi, kao osnov za odlučivanje, koje se očekuje u septembru ili oktobru.
Grupacija je, takođe, predložila formiranje Festivalskog centra Srbije, koji bi dobijao budžetski novac, pa ga dalje raspoređivao festivalima, dajući im smernice razvoja, kako bi se unapredio kulturni turizam.
Zatražila je i smanjenje ili potpuno ukidanje poreza na dobit od 25 odsto gostujućim stranim bendovima, koji plaćaju organizatori događaja.
“Prvi korak bi bio nacionalni status za ova četiri najveća muzička festivala, koji bi obezbedio da se oni ubuduće ne finansiraju preko konkursa Ministarstva kulture, već kroz redovna sredstva Ministarstva turizma, kojem bi Vlada zbog toga morala da obezbedi veći budžet. Potom bi trebalo da bude osnovan Festivalski centar, koji bi raspoređivao ta sredstva muzičkim festivalima, vodeći računa o dužini njihovog trajanja i broju posetilaca koje imaju. Zadatak Centra bio bi da profiliše 20 najboljih festivala i da oni privuku što više turista, kako bi uložena sredstva i trostruko vratili državi”, kaže Blagojević.
On dodaje da je postojeći Filmski centar Srbije, koji raspoređuje budžetski novac filmskoj industriji, prošle godine za tu namenu dobio 1,85 milijardi dinara. Značajan benefit bio je i povraćaj 25 odsto sredstava koje potroše strani producenti na snimanje filmova u Srbiji.
Muzički festivali su značajnije skuplji od filmskih, nemaju sličan benefit, a uz to su kažnjeni i plaćanjem poreza na dobit stranim bendovima. Istovremeno, doprinose punjenju državnog budžeta približno isto kao snimljeni filmovi, a predstavljaju jedan od ključnih brendova po kojima je Srbija prepoznata u svetu, ocenjuje on.
Prema njegovim rečima, ovogodišnji Nišvil košta ukupno oko 86 miiona dinara, od kojih je Grad Niš obezbedio 35 miliona, Ministarstvo kulture četiri, a Ministarstvo turizma dva miliona. Ostatak se pribavljao prodajom karata i kroz sponzorstva i donatorstva, koja su sve ređa.
Nastavljena tradicija – nema nijednog ministra
“I ove godine je nastavljena tradicija koja postoji od početka Nišvila- na festival nije došao nijedan ministar. Ali, zato su došli direktori poznatih muzeja i festivala iz sveta. U Nišu su boravili direktor Džez muzeja Nju Orleans, kao i direktor deset festivala iz Indonezije i direktor festivala u Bahreinu. Na Nišvil je došao i direktor džez festivala u Tirani”, kaže Blagojević.
“Pune pozornice i bine”
Direktor Nišvila kaže da su se ove godine, uz glavni program na Earth i Sky binama, plaćali još i programi na Midnight i Hip hop stejdževima, dok su nastupi i programi na svim ostalim binama i lokacijama bili besplatni. Midnight i Hip hop bina bili su izuzetno posećeni.
Kao pun pogodak pokazalo se i “smeštanje” na Letnju pozornicu nove Šaban&Balkan Brass bine, na kojoj je 16 grupa izvodilo trubačke numere, uz jedan obavezni džez klasik i jednu pesmu Šabana Bajramovića. “Novoosvojena” pozornica bila je puna.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
