Nišvil se možda ugasi već sledeće godine

Nišvil tim već ulaže maksimalne napore da za sledeći godinu sačuva bar glavni program festivala (Eart and Sky stages, na kojima nastupaju najznačajniji muzičari, i za koje posetioci plaćaju ulaz, p.a.).

Ukoliko ne budemo našli ozbiljnijeg sponzora, a nadamo se da će se to ipak desiti, moraćemo da ukidamo ostale festivalske programe i stejdževe (koji su besplatni za posetioce, p.a.), a još uvek ne znamo koje.

Za sada je izvesno da se u finansijskom smislu možemo osloniti samo na Grad Niš, koji shvata značaj Nišvila, kao i da sledeće godine nećemo aplicirati za sredstva na konkursu Ministarstva kulture, koja su godinama unazad ponižavajuća za umetničku manifestaciju ovakvog značaja – kaže Blagojević za Danas.

Blagojević precizira da su organizatori već započeli „reorganizaciju“ festivala i kresanje troškova, kako bi ga zaštitili i obezbedili njegov opstanak. Prvi je „stradao“ volonterski program, koji postoji već čitavu deceniju, a u okviru kojeg svake godine nekoliko stotina mladih ljudi iz Srbije i sveta pomaže organizatorima festivala. Volontera, koji su jedan od zaštitnih znakova Nišvila, od sledeće godine neće biti.

– Bili smo prinuđeni da donesemo takvu odluku, jer su nam od ovogodišnjeg Nišvila ostali veliki dugovi, pre svega prema tehnici. Uložili smo ogromne napore da ovaj, jubilarni Nišvil bude reprezentativan, a da volonterski program zabeleži deceniju postojanja, i ponosni što smo ga dostojno obeležili, uprkos svim problemima. Lepo je imati jedan veliki umetnički festival, koji je i kulturni i turistički brend jedne države, i jedan od retkih ovakvih festivala u svetu po svojoj autentičnosti, odnosno konceptu koji podrazumeva prezentaciju svih grana umetnosti. Mi smo pokazali da umemo da ga napravimo, ostvarili smo san i zaokružili priču. Ali, sada se suočavamo sa surovom realnošću i surovim kalkulacijama velikih festivala, i moramo da budemo odgovorni i prema građanima Niša i prema zaposlenima u timu Nišvila – kaže Blagojević.

On precizira da je Nišvil uspeo da realizuje jedinstveni evropski koncept – „festival festivala“. Na ovogodišnjem Nišvilu su posetioci su tako mogli da vide oko 300 različitih programa, među kojima je 117 koncerata, 106 filmova, 21 pozorišna predstava, poetske večeri i promocije knjiga, autorska dela likovnih umetnika, festivalski segment posvećen stripu.

Nastupilo je oko 1000 umetnika različite provinijencije. Festival je imao do sada najjači džez lajnap, pošto je nastupio najveći broj dobitnika nagrada Grammy i džezera koji su u nekom trenutku bili u svetskih Top 5. Sve je ličilo na „pravu svetsku priču“, a urađeno je sa 20 puta manjim budžetom od onog koji imaju festivali približnog ranga, kaže.

– Mi smo u sve ovo krenuli iz čiste ljubavi i entuzijazma, ali ukoliko se bude dogodilo da za dve ili tri godine naši dugovi dostignu iznos budžeta festivala, a to je moguće, gubi se svaki smisao. Grčevito se borimo za opstanak, stalno radimo na ivici noža i svake godine se kockamo. Prinuđeni smo da potpisujemo ugovore sa izvođačima, posebno onima koji predstavljaju zvučnija svetska imena, a strepimo koliko ćemo novca imati. Evo, i sada zaključujemo ugovore sa nekima od njih, za sledeći festival, a nemamo pojma koliki će nam biti budžet – kaže Blagojević.

On kaže da je Nišvil, uprkos uspesima i imidžu, ostao bez sponzora, koji predstavljaju „pravo rešenje za njegov opstanak“. Organizatori su pokušali da zainteresuju neke od njih, ali u tome nisu uspeli, kao uostalom „i brojne kulturne manifestacije van Beograda“. Pri tom, kaže, sve poskupljuje – pre svega tehnika i smeštaj učesnika, koji čine dve trećine troškova festivala.

Članovi Nišvil tima su dovedeni u poziciju da se iz godine u godinu „cenjkaju“ sa izvođačima i tehnikom, pokušavajući da ih ubede da pristanu na cene niže od tržišnih, što je „ponižavajuće“ za festival ovog kvaliteta, a uvredljivo za izvođače i tehniku.

– Ponižavajuće je i „zivkanje“ i „moljakanje“ Ministarstva kulture, odnosno resornog ministra, da po svom diskrecionom ovlašćenju, a zbog značaja Nišvila, festivalu dodeli dodatni novac. Jer, komisije Ministarstva koje odlučuju o dodeli budžetskog novca po projektima iz oblasti kulture, stavljaju Nišvil na 28. mesto na listi festivala koje podržavaju, iako je reč o festivalu koji je „Gardijan“ 2016. godine svrstao u deset najboljih džez festivala u Evropi, a domaći mediji i javnost ga percipiraju kao jedan od četiri najvažnija muzička festivala u zemlji – uz Guču, Exit i Beer fest, među kojima je on jedini umetnički festival, dok su svi ostali komercijalni. To je, izgleda, sudbina svih festivala koji su daleko od prestonice – kaže on.

Od manifestacije od javnog značaja do „nula dinara“

Ivan Blagojević kaže da je Nišvil ove godine od „države“, odnosno Ministarstva kulture, dobio samo 4,4 miliona dinara, od kojih svega dva miliona dinara na konkursu Ministarstva, a ostatak po diskrecionom ovlašćenju resornog ministra Vladana Vukosavljevića.

Mada je podrška Ministarstva kulture „stidljiva“, ona je „značajno bolja nego kada je na njegovom čelu bio Ivan Tasovac“. U vreme njegovog mandata, odnosno 2013. i 2014. godine, Nišvil je dobio – nula dinara, prvi put od devedesetih godina prošlog veka. Komisija Ministarstva je tada „naprasno spoznala“ da Nišvil ima „nejasnu programsku koncepciju“ i „spornu umetničku selekciju“. Ipak, 2013. godine to je „ispravio“ ministar Bratislav Petković, koji je, po svom diskrecionom pravu, festivalu odobrio tri miliona dinara. Grad nije na vreme povukao novac, došlo je do promene ministra, i Tasovac je poništio odluku, uz obrazloženje da Petković nije smeo da koristi diskreciono pravo. On sam je, međutim, već iduće godine, po istom diskrecionom pravu, Kustendorfu odobrio 25 miliona dinara, a Beogradskom festivalu igre devet miliona.

Ministarstvo kulture je, inače, od 2010. do 2012. Nišvil tretiralo kao manifestaciju od nacionalnog značaja.

Nestali sponzori

U Nišvil timu kažu da nijedna od većih stranih kompanija koje su poslednjih godina došle u Niš, izuzev „Leonija“, nisu finansijski podržale festival. Od takve, sponzorske podrške ove godine je odustao i „Leoni“. Odustali su, takođe, i „Telekom“, „Pošte Srbije“, „Dunav osiguranje“. Među sponzorima više nema ni kompanija „Filip Moris“ i NIS, kojima je Blagojević , ipak, „zahvalan jer su osam godina podržavale festival, čime su doprinele njegovom opstanku“.

Još vesti iz ovog grada

Zašto su načelnici polovine gradskih uprava u Nišu podneli ostavke?

Kompanija iz Pariza preuzela nišku IT firmu

Sporazum o isplati pomoći iz niškog budžeta prvog dana potpisalo 80 radnika, zainteresovanih mnogo više

Univerzitetska profesorka i političarka Tamara Milenković Kerković: Izmene Zakona o visokom obrazovanju su opasan presedan i potencijalna korupcija