„Njegova pojava je postala simbol koji nadilazi pojedinačne uloge“: Otvoren legat glumca Velimira Bate Živojinovića

Legat Bate Živojinovića deo je stalne postavke Kinoteke, a osim nagrada koje je dobio tokom višedecenijske karijere, obuhvata i njegove lične predmete.

Izložba “Privatno i radno”, koja je deo Živojinovićevog legata, smeštena je u galeriji u prizemlju, a obuhvata printove digitalnih fotografija koje dočaravaju radnu atmosferu sa snimanja filmva, kao i odabrane segmente iz privatnog života.

Multimedijalna izložba “Filmska paleta” postavljena je u centralnom holu Kinoteke, a kroz inserte, tekstove, fotografije i plakate ilustruje neke od njegovih najznačajnijih uloga – u filmovima Dr (1962), Tri (1965), Neprijatelj (1965), Skupljači perja (1967), Breza (1967), Valter brani Sarajevo (1972), Pas koji je voleo vozove (1977), Tren (1978).

Direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić istakao je pred mnogobrojnom publikom da je lik Bate Živojinovića postao simbol čitave domaće kinematografije, a njegov dijapazon uloga impresivan je ne samo u lokalnim, već i u svetskim okvirima.

Živojinović “spada u red takvih veličina našeg filma koje prevazilaze nivo izvrsne glume i prelaze u mitologiju”, rekao je Pantelić, ocenivši i da se Živojinović, igrajući heroje u partizanskim filmovima manje podređivao ulozi, koliko je nju potčinjavao sebi. Njegovi likovi postaju svojevrsni arhetipovi, ocenio je Pantelić i dodao da se Živojinović podjednako dobro snalazio u epskim spektaklima, vestern varijantama Žike Mitrovića i takozvanom stripovskom izrazu u režiji Šibe Krvavca.

“Njegova pojava je postala simbol i koliko god se menjali zapleti i okolnosti, ona nadilazi sve pojedinačne uloge i objedinjuje ih u jednu veliku ulogu celokupnog žanra”, rekao je Pantelić.

S druge strane, u crnotalasnoj liniji svog stvaralaštva i te kako je pokazao sposobnost da se transformiše, da se podredi ulozi i specifičnoj estetici filma, istakao je Pantelić.

“U saradnji sa Žikom Pavlovićem, Sašom Petrovićem, Antom Babajom i drugim rediteljima jugoslovenskog modernizma, igrao je karaktere iz različitih socijalnih miljea, pokazujući da može lako da menja i intenzitet svog izraza – od svedenog do ekspresivnog. U srednjoj i poznoj fazi karijere pokazuje sposobnost da iznova redefiniše svoj status i svojoj prepoznatljivoj personi doda još jednu nijansu – bilo kao postmodernu reinterpretaciju sopstvenog filmskog identiteta, kao u filmu Lepa selo lepo gore, bilo u okviru lakših sadržaja u domenu komedije i rada na televiziji”, naveo je Pantelić.

Iako “možda nije ni potrebno predstavljati nekoga koga svi toliko dobro znamo”, Pantelić je naglasio da to “ne znači da se takvih glumačkih pojava ne treba iznova sećati, a kroz ovakve događaje koristiti priliku da se njihov lik i delo sagleda iz nekog možda ne toliko poznatog ugla ili da se mlađoj publici približi stvaralaštvo nekoga ko je oblikovao ono što naš film jeste”.

Filmski kritičar i teoretičar Božidar Zečević, autor monografije o Bati Živojinoviću, izjavio je da izložba u Kinoteci predstavlja “sećanje na jedan zlatni glumački vek, verovatno najbogatiji u našoj sredini”. Dodao je da su retki takvi i u svetu, te da je Živojinovićevih šest decenija rada – polovina ukupnog dosadašnjeg trajanja filma kao medija.

“Bata Živojnović je igrao glavnu ulogu u jugoslovenskom i srpskom filmu. I tamo gde nije bio u glavnoj ulozi sama njegova pojava u kadru donosila je plimu emocija, duševne vezanosti auditorijuma za njegov lik i harizmu”, rekao je Zečević, ističući koliko ga je publika volela.

Živojinović je mnogo snimao – u monografiji su navedene 333 uloge, a ako se računa i ono što je radio na televiziji, bilo bi to oko 600 uloga, rekao je Zečević.

Podsetio je i da Živojinović, kao što je i obećao svom profesoru Josipu Kulundžiću, nikada nije odbio ulogu – bez obzira da li ga je zvao veliki reditelj ili student sa akademije.

Sin Bate Živojinovića, Miljko Živojinović, zahvalio je mnogobrojnim posetiocima, među kojima su bili i članovi Vlade Srbije Ivica Dačić i Branko Ružić, lideri Socijalističke partije Srbije kojoj je i slavni glumac pripadao.

“Presrećan sam što se okupilo ovoliko prijatelja. Siguran sam da nas Bata i Lula gledaju odozgo. Mi smo kao porodica presrećni što je Bata ušao u ovaj panteon srpskog filma. Francuzi imaju u Parizu svoj panteon, a mi imamo Kinoteku koja je treća po važnosti u svetu. Bata se ovde pridružio sazvežđu gde se već nalaze legati drugih velikana”, rekao je Miljko Živojinović, pominjući Pavla Vuisića, Milenu Dravić, Dragana Nikolića.

Postavka legata i dve izložbe pripremani su godinu dana.

“Zahvaljujući profesionalcima iz Kinoteke, na čelu s Jugoslavom Pantelićem i kustosom Irinom Kondić, koja je bila najvažnji član ekipe, uspeli smo da napravimo nešto čime se ponosimo”, istakao je Miljko Živojinović.

Ulaz na stalnu postavku Jugoslovenske kinoteke besplatan je u naredne dve nedelje, piše SEEcult.