No pasaran Đorđa Andrejevića Kuna u Legatu "Čolaković"

To predstavlja najzreliji stvaralački period ovog umetnika čije je ime postalo sinonim za socijalno angažovanu umetnost u Srbiji i Jugoslaviji.

Među izloženim radovima biće i grafike iz mape „Krvavo zlato“ nastale 1934. godine, koja je ujedno bila i godina prekretnice u Kunovoj biografiji i stvaralaštvu. Kun je tada mesec dana ilegalno boravio u Borskom rudniku bakra, najvećem i najvažnijem rudniku u Kraljevini Jugoslaviji. Želeo je da bolje upozna život i uslove rada rudara, silazio je u jame, družio se sa rudarima i njihovim porodicama, dok ga policija nije privela i naredila mu da ode u Zaječar. Ipak se opet vratio u Bor i nastavio da obilazi rudnik noću. Tada su nastali crteži i skice koje su mu kasnije poslužile za izradu drvoreza za mapu „Krvavo zlato“. Ona se sastoji od 28 grafika i, kao neka vrsta romana u slikama, govori o teškom životu seljaka koji su bili primorani da napuste svoje njive jer je pokretanjem rudnika zemlja zatrovana gasom pa su bili prisiljeni da rade u kopovima za niske nadnice, kako bi prehranili sebe i svoje porodice. Ova mapa predstavlja i potresnu dramu o životu, borbi i stradanju, kao i kritiku kapitalističkog sistema proizvodnje i položaja radničke klase, a ujedno i sliku otpora i snage radnika. Umetnost i revolucionarna borba za Kuna su tada postali jednako bitni. Po povratku iz Bora, Kun je odštampao samo 10 mapa na ličnoj presi u svom stanu jer nije mogao da nađe štampariju u Beogradu pošto je vladala oštra cenzura. Grafike je na kraju odštampao u Starom Bečeju, januara 1937. godine. Već u februaru je mapa „Krvavo zlato“ zabranjena i ploče drvoreza su zaplenjene. Ipak, znatan broj grafika je iznesen iz štamparije i rasturen među studentima i radnicima.

Izložba u Galeriji Legata pod kustoskom upravom Mišele Blanuše obuhvata Kunova dela koja stilski, tematski i ideološki pripadaju socijalnom, borbenom i socijalističkom realizmu. To su slike, grafike i crteži – nastali u drugoj fazi Kunovog stvaralaštva, od sredine tridesetih do pedesetih godina 20. veka. Ova dela prikazuju koliko je umetnik pročistio svoj likovni jezik , tragajući za novom formom koja će najadekvatnije nositi socijalnu poruku i eliminisati artističke i individualističke sadržaje građanskog slikarstva njegove prve faze. Tokom NOB-a i posle Drugog svetskog rata Komunistička partija je pred umetnike postavila nove zadatke tražeći od njih da u kritičnim trenucima, prvo borbe a zatim i obnove i izgradnje nove socijalističke države, svoju umetnost stave u službu opštih društvenih ciljeva. Taj zadatak za Đorđa Andrejevića Kuna je bio samo potvrda ispravnosti ubeđenja, iskreno prihvaćenih još u međuratnom razdoblju, i dalji podsticaj za nastavak puta i usvojenih načela novog društvenog uređenja. U posleratnom periodu ove ideje najbolje će realizovati u kapitalnim delima: Mrtva priroda sa mašinkom (1945), Kolona (1946), Svedoci užasa (1948), No pasaran (1948), Streljanje (oko 1948.), Za mir, hleb i slobodu – 14. decembar (1950), Izgradnja (1951).

Na izložbi u Galeriji – Legatu će biti predstavljena dela iz kolekcija Muzeja savremene umetnosti, Muzeja istorije Jugoslavije, Uprave za zajedničke poslove republičkih organa – Palata Srbija i Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije.