Foto: NTB / Alamy / Alamy / ProfimediaU toku je nedelja Nobela i mnogi se pitaju kome će otići Nobelova nagrada za književnost, a dobitnik ili dobitnica biće proglašeni u četvrtak 10. oktobra u toku dana.
Iako se ovde ne zna ko se nalazi u užem ili širem izboru kada je u pitanju Nobelova nagrada za književnost, to ne sprečava spekulacije, pa ni klađenje na to ko će odneti nagradu, te postoje i kvote sa favoritima.
Ovog puta, favoritkinja kladioničara je kineska autorka Čan Ksue, koja je to bila i prošle godine, kada je Nobelova nagrada za književnost otišla u ruke norveškog autora Juna Fosea.
Njoj kladioničari u trenutku pisanja teksta daju šansu 2 prema 7 da će osvojiti nagradu, a odmah iza nje su Australijanac Džerald Marnejn sa 1 prema 12 i večiti favorit Haruki Murakami sa 1 prema 14.
Čan Ksue, čije pravo ime je Deng Ksiaohua, prethodno je bila na široj listi za Međunarodnu Bukerovu nagradu za roman Love in the New Millenium i zbirku pripovedaka I Live in the Slums.
Rođena je 1953. u kineskoj provinciji Čangši, a tokom Kulturne revolucije roditelji su je terali na rad na selu.
Njeno formalno obrazovanje završilo se nakon osnovne škole, a ako dobije Nobelovu nagradu, postala bi 18. žena po redu i treća osoba iz Kine kojoj je to uspelo.
Nobelova nagrada za književnost dodeljena je 116 puta do sada
U top deset favorita nalaze se još i Cezar Aira, Ersi Sotiropulos, Margaret Atvud, Tomas Pinčon, En Karson, Bušra al-Maktari i Karl Frode Tiler.
Na široj listi, koja svakako nije zvanična, nalaze se i druga poznata imena, među kojima su Don Delilo, Laslo Krasnahorkai, Salman Ruždi, Mišel Uelbek, Džojs Kerol Outs i drugi.
Pojedinci ističu Ruždija kao nešto većeg favorita ove godine, zbog toga što je preživeo napad nožem, a ni ranije mu nisu bile strane pretnje smrću zbog svojih dela.
Ono što mnogi pominju već niz godina je da je sama Nobelova nagrada za književnost mahom bila orijentisana ka Zapadu i ka muškarcima i da je tek poslednjih godina to počelo da se menja.
Ova nagrada se uprkos tome smatra jednom od najprestižnijih, a relevantnost traže u tome što je poslednjih godina dodeljena ženama i autorima iz ranih krajeva sveta.
Pre Fosea, nagradu su dobijali Ani Erno, Abdulrazak Gurna, Luiz Glik, Peter Handke, Olga Tokarčuk i Kazuo Išiguro, a jedno od iznenađenja bio je i kantautor Bob Dilan.
Engleski i francuski jezici su i dalje najprisutniji među dobitnicima i pojedinci su doveli u pitanje stručnost žirija za analizu dela na nekim drugim jezicima iz Afrike i Azije pre svega.
Činjenica da je da postoje i prevodi, ali kao što svi znamo, jedno je delo u originalu koje zaslužuje nagradu, a drugo je prevod koji ipak ne može stopostotno da dočara sve.
Članovi Švedske akademije nauka, koji su oduvek isticali da se konsultuju sa stručnjacima u procesu selekcije, zavetovali su se da će u nominacijama biti bolja reprezentacija.
Oni su tako od 2021. uključili i stručnjake za jezik, kako bi svom konačnom izboru dali neki veći kredibilitet, ali to i dalje nije ono što bi bilo da su sve knjige dostupne na švedskom.
Naruku im svakako ide to što su glasovi žirija po pravilu zapečaćeni na 50 godina, te niko ne može da ih naknadno pozove na neku vrstu odgovornosti ili pokajanja.
Nobelova nagrada za književnost se inače dodeljuje od 1901. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
