Nobelovci na Beogradskom sajmu knjiga: Predstavljene knjige Juna Fosea i Alis Manro

O ovogodišnjem, norveškom piscu Junu Foseu govorili su njegovi srpski izdavači Tamara Krstić, urednica Blum izdavaštva, i Dejan Matić ispred izdavačkih kuća Treći trgi i Srebrno drvo. Osim ovih izdavačkih kuća Foseova dela objavili su i Arhipelag, kao i IPC medija i sva ova izdanja dostupna su na Sajmu knjiga.

Sve je počelo sa zbirkom pesama „Pas i anđeo“, koju je Fose napisao 1992, istakao je Matić, a devedesete su i prekretničke godine u stavaralaštvu ovog autora, pa je tako i sa romanom „Melanholija“ koji je objavilo Blum izdavšatvo.

Foseov jezik, rečeno je, sveden je, tačan i izranja iz tišine, i to je, ponovljeno je, ono što je precizno obrazloženo prilikom dodeljivanja Nobelove nagrade – da je Fose pisac neizrecivog.

On se takođe bavi i svim književnim rodovima i zapravo je najpoznatiji po dramskom stvaralaštvu (većina drama kod nas je takođe prevedena, IPC medija objavila je upravo knjigu „Izabranih drama“, a savojevremeno je u Beogradskom dramskom pozorištu na kamernoj sceni igrana izuzetna predstava „Dete“).

Takođe, u „Melanholiji“ se na neki način nalaze svi književni rodovi kojima se Fose bavi – i lirski i epski i dramski. To je priča o čuvenom norveškom slikaru iz 19. veka, poznatom pejzažisti, koji je doživeo nervni slom. Dramsko u njoj odvija se kroz unutrašnji monolog junaka, svojevrsni tok svesti, dok se kroz ritmično ponavljanje i vrlo specifičnu interpunkciji dočarava ono lirsko u ovom, proznom, dakle, „epskom“ delu.

Važno je i što je njegov junak slikar, te je u ovom delu prisutna i ta vizuelna poetika, specifična za ovu vrstu umetnosti o kojoj sam Fose ima više mišljenje nego o pisanju i književnosti. I u njegovom najnovijem delu prededenom kod nas, prvom tomu buduće trodelne „Septologije“ junak je slikar i govori se o sedam dana (otud naziv knjige) u njegovom životu.

Knjigu je upravo objavio Treći trg, a , kako je najavio Dejan Matić, do kraja novembra izlazi i drugi deo, koji obuhvata još tri dana (u prvom se opisuju dva) i sledeće godine i poslednju nastavak. Za razliku od „Melanholije“, slikar iz „Septologije“ nije uspešan, ali, kao što se onaj bori sa ludilom, ovaj se bori sa alkoholizomom.

To su, inače, dodao je Matić, biografski momenti samog Fosea koji se borio sa alkoholizmom, ali je u međuvremenu prestao da pije, kao i da putuje. Još jedan od obrta u njegovom životu je da je knovretirao u katoličanstvo, pre koga je bio pripadnik kvekerske protestantske zajednice. Inače, i junak „Melanholije“ je kveker. Sam Fose za sebe kaže da je sada katolik i komunista.

Kod ovog pisca važno je stoga interesovanje za duhovno, tj. mistiku, i zapitanost da li su inspiracija i imaginacija i dalje božiji dar s obzirom da je njihovo božansko poreklo iz 19. veka u 20. postalo upitno.

Takođe, primećeno je i da je u njegovim delima često postoje neki važni porodični odnosi poput odnosa brat-sestra, kao i da su česti motivi preplitanja svetlosti i tame (njegov junak slikar iz „Melanholije“ traži i vidi na svojim platnima tu „svetlost tame“), najzad rečeno je i da Fose piše poeziju u svim žanrovima.

Bilo je reči i o izuzetnim prevodima Radoša Kosovića koji je preveo gotovo sve od Fosea kod nas objavljeno (drugi njegov prevodilac je Mirna Stevanović).

Alis Manro u izdanju Agore

Za ovogodišnji Sajam knjiga novosadska Agora objavila je još dve knjige kanadske nobelovke Alis Manro, kojoj je ovo najprestižnije svetsko književno priznanje pripalo pre tačno deset godina.

U pitanju su deveta i deseta (od ukupno 14) knijiga ova spisateljice – „Šta umišljaš ko si ti?“ i „Znaci ljubavi“. O knjigama Manro govorili su izdavač Nenad Šaponja, jedan od prevoditeljki Anđelka Cvijić (ostale knjige preveo je Predrag Šaponja) i Snežana Savkić iz Instituta za književnost.

Agora je Manro počela da objavljuje desetak godina pre nego što je dobila Nobelovu nagradu, a prva knjiga koju su objavili „Život devojaka i žena“ doživale je dva izdanja pre Nobela.

Manro je inača svoju prvu knjigu objavila sa 38. godina i za nju odmah dobila najveće kanadsko književno priznanje – Guvernerovu nagradu. On je bila formiran, zreo pisaca, jasnog stila. Za razliku od Fosea, Manro piše samo priče po kojima je prozvana Čehovom zapadne sfere.

Manro se, iako to na prvi pogled tako ne izgleda, menjala iz knjige u knjigu, rekla je Anđelka Cvijić, i sve je dublja psihološki, pa je sve teže i prevoditi. Izbor njenih ličnosti su tzv. obični ljudi, ali zapravo oni u kojima, kao i u nama samima, ima i dobra i zla, i to je ono što se iz njene proze na nas reflektuje i tera nas da razmišljamo o sebi, smatra Cvijić.

Njeno pripovedanje odlikuje ekonomičnost, konciznost i psihološka realističnost. To je stvarnosna proza u koju prodire psihologija. Najsloženije u prozi Alis Manro je to što se neretko u jednoj rečenici prelazi iz jednog vremena zbivanja u drugo, kao i iz jedne ličnosti u drugu.

Sama Manro taj princip je opisala kao slojeve kod ruske lutke babuške. Priroda je takođe veoma važna u njenim delima, ona diše sa životom junaka. Priče Alisa Manro deluju nedovršeno što i jeste autorkina namera i na čitaocu je da otkrije kraj.

U njima postoji trenutak proviđenja u vidu ljubavi, iako ima i mnogo strašnih stvari – silovanja, zlostavljanja, samoubistava… Junaci ovih priča nasvesni su situacija u kojima se nalaze.

„Znaci ljubavi“(u originalu Progress of love) upravo su priče koje govore o tim trenucima prosvetljenja u kojima junaci i(li) čitaoci bivaju svesni tih momenata ljubavi koji kao da se pojavljuju na neočekivanim mestima. „Šta umišljaš ko si ti?“ je zbirka priča koje sve imaju za glavnu ličnost jednu junakinju kroz čiji se život prelamaju različita istorijska razdoblja.

Drugi veliki američki pisac Džonatan Frenzen rekao je za Manro da je najbolji pripovedač i pisac Severne Amerike.