Nostalgija je glavna tema čoveka prognanog na kraj sveta

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Волим ово србовање из САД. Каже, прогнан је на крај света?! Па врати се брате, ево Србија те чека са свим својим благодетима, сређеним институцијама, демократском влашћу, па пиши родоољубиве песме до миле воље…Шта ћеш у тој душманској Америци која расељава Србе на крај света?

2. Velika je razlika biti proteran ili otići svojom voljom, napustiti zemlju. Za mene ima hleba i u Srbiji i ako nisam njen građanin, ipak je zemlja koju najviše volim na svetu i svakako ću uzeti njeno državljanstvo i doći da živim u njoj. Obilazim razne svetske destinacije, ali moj povratak je uvek u Srbiju i ako nisam u njoj rođen, ali je rođenom doživljavam zbog nacionalne pripadnosti i vere pravoslavne, svetosavske. Nosim krst svojih predaka i ne stidim ga se nigde u svetu, a najmanje u Srbiji pred narodom kojem pripadam. Bio sam čovek bez države punih 8 godina, Amerika je bila prva koja mi je ponudila državljanstvo, nisam odbio, znao sam šta to znači i ne kajem se, u Americi nije dobro, ali nigdje nije bolje. Prema tome, ako nekom smeta moja ljubav prema Srbiji, može slobodno da me zaobiđe, Srbiju ću uvek bezrezervno voleti, jer ona je bila jedina tu kad sam bio na dnu i koja mi je pomogla da mi krila porastu i da poletim i zato moje letenje uvek me vraća u Srbiju u kojoj nemam adrese, ali imam nešto što nigje u svetu nemam.