Nova epizoda serijala Umetnici govore! sa kolektivom “Šta da se radi?”

Razgovareće o Rusiji danas, o situaciji u kojoj se tamo nalaze protivnici Putinovog režima i agresije na Ukrajinu, a pre svega o tome na koji način se ova tragična situacija reflektuje u radu grupe.

Razgovaraće se i o poslednjem projektu ovog kolektiva “Arhiv kanarinaca” (2022), kao i o njihovim ranijim projektima i aktivnostima – odnosu prema jugoslovenskom nasleđu i post-jugoslovenskim okolnostima (kao u radu “Partisan Songspiel”, 2009), i uopšte o duhu kolektivizma u umetnosti, a pre svega o tome šta da se radi.

Kolektiv Что делать (Šta da se radi?) osnovali su 2003. godine u Sankt Petrsburgu radna grupa umetnika, kritičara, filozofa, sa ciljem spajanja političke teorije, umetnosti i aktivizma. Jezgro grupe čine Tsapia Olga Egorova (umetnica), Artiom Magun (filozof), Nikolaj Olejnikov (umetnik), Natalija Peršina-Glucklja (umetnica), Aleksej Penzin (filozof), Aleksander Skidan (pesnik i kritičar), Oksana Timofejeva (filozof), Dmitrij Vilenski (umetnik) i Nina Gasteva (koreografkinja).

Naziv grupe izveden je iz romana ruskog pisca iz 19. veka, Nikolaja Černiševskog, dok istovremeno odmah asocira na prve radničke samoorganizacije u Rusiji, o kojima je Lenjin pisao u svojoj publikaciji “Šta da se radi?” (1902). Čto delat sebe vide kao umetničku ćeliju, ali i kao organizatora zaduženog za realizaciju različitih kulturnih aktivnosti u zajednici sa namerom da politizuje “produkciju/proizvodnju znanja”.

Kolektiv je snažno okrenut pitanju radnih prava kulturnih radnika i politici “drugarstva”.

Od svog nastanka, Kolektiv izdaje englesko-ruske novine fokusirane na hitna pitanja ruske kulturne politike u dijalogu s internacionalnim kontekstom. Tokom 2013. godine, Čto delat pokreću edukativnu platformu – Školu angažovane umetnosti, kao i društveni centar nazvan Rosina škola kulture. Kolektiv je 2014. godine povukao svoje učešće na Manifestaciji 10 u Petersburgu kao znak lokalnog protesta protiv razvijanja ruske vojne intervencije na Ukrajinu i aneksiju Krima, čime su ovim činom pokrenuli aktuelnu debatu o učešću i bojkotu umetničkih događaja. Čto delat umetnička ćelija realizuje aktivnosti koristeći brojne medijume – od videa i pozorišnih predstava, radio programa i murala do seminara i javnih kampanje.

Radove kolektiva karakterišu upotreba efekta otuđenosti, nadrealni krajolici, tipičnost i kontinuirana analiza konkretnih društvenih i političkih borbi. Kolektiv Čto delat ekonomski je podržan od sopstvene Kase zajedničke pomoći u kojoj se sakupljaju svi prihodi od prodaje umetničkih radova, projekata, grantovi, honorari i donacije. Ovaj fond se dalje redistribuira za podršku različitim aktivnostima kolektiva i za dobrobit šire zajednice.