Nova knjiga „Neozbiljnost“, pesnička hronika Tihomira Brajovića u izdanju Arhipelaga

Neobičnog naziva Neozbiljnost, ona sadrži pesme koje su nastajale u poslednjih tridesetak godina, i predstavljaju jednu vrstu pesničke lične, intelektualne i društvene hronike tog vremena.

Mihajlo Pantić u recenziji knjige naglašava da je Nezbiljnost suzdržano poetizovana hronika doba koje nam je dodeljeno, dijagnoza ovdašnjeg velikog društvenog, pa i civilizacijskog (pre)loma u znatnoj meri zaduženog, i krivog za oblikovanje kako našeg zajedničkog, tako i svakog pojedinačnog života.

– Na trenutke se iz pesme Tihomira Brajovića promoli glas nekog, nekim čudom preteklog, reinkarniranog pesnika iz davnih, gotovo antičkih vremena u kojima se poezija nije libila uzvišenog govora – navodi Pantić.

Ali, iza tog glasa, kako ističe, koji za svoje akustičko polje uzima i brutalni, neulepšani, surovi stvarni svet – treperi svest (post)modernističkog pesnika, onoga što iz asocijativnog bezmerja i njemu inherentnih osećanja, kao i iz krhotina doba u kojem „središte odavno ne drži“, iznalazi oblik i intonaciju svoga stiha.

– Neprestanom promenom forme, tonaliteta, ritma i versifikacije, koliko spontano, toliko i programski, u nekoj vrsti istorijske retrospekcije, Tihomir Brajović ne krije želju da čitaocu pokaže na koje sve načine je moguće pisati poeziju. On, naime, u pesmama iz knjige donekle enigmatičnog naslova Nezbiljnost – koji se u čitanju postepeno osvetljava i smisaono raskriljuje – ukršta dva stvaralačka principa – smatra Pantić.

– Najpre onaj elementarni lirski, večan, zauvek zadat formulom pevajući o sebi, pesnik peva o nama, i onaj koji je danas, koliko i uvek, manje uobičajen, moglo bi se čak reći srazmerno redak kada je reč o lirskoj pesmi koja hoće i da misli, a ne samo da oseća, a koji glasi: pevajući o drugima, pesnik peva o sebi .

Pantić ističe kako se u Brajovićevim pesmama naslojava vremensko iskustvo koje je suštinski zainteresovano za pitanje čoveka u vremenu:

– U Brajovićevim pesmama što prate hod kroz vreme, fiksirajući ga sugestivnim slikama, ništa manje jakim, retorički uobličenim fascinacijama, pa i sporadičnim neo/postavangardnim poigravanjem jezikom i pojedinim rečima, postojana je, maltene dominantna, misao o drugom, o nama – toj misli lirski glas daje izrazit prioritet u odnosu na sebe – kaže Mihajlo Pantić.

Tihomir Brajović je redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, književni kritičar, istoričar i teoretičar književnosti, autor petnaest esejističkih knjiga, većeg broja književnonaučnih radova i novinskih tekstova.

Živi i radi u Beogradu.