Foto: Nenad Petrović„Najbolji način da čovek gleda rđave drame jeste – život. Kad hoću da vidim dobru, ja onda idem u pozorište i gledam – umetnost“, govorio je Borislav Pekić, čija će čuvena „Korešpodencija“ od 1. februara ponovo biti na pozorišnim daskama.
Tekst koji je adaptirao Borislav Mihajlović Mihiz po jednom delu Pekićevog desetoknjižja „Zlatno runo“ u režiji Arsenija Jovanovića bila je jedna od onih kultnih beogradskih predstava, koja je igrana pune 22 godine u Ateljeu 212 i imala gotovo 300 izvođenja (tačnije 298). Ovaj put predstavu će režirati Gorčin Stojanović, i to u Zvezdara teatru, na sceni koja nosi ime glumca koji je „Korešpodenciju“ velikim delom učinio čuvenom – Danila Bate Stojkovića.
Umesto njega, Zorana Radmilovića, Mire Banjac, Petra Kralja, Ružice Sokić (i mnogih drugih značajnih glumačkih imena koju su se tokom dve decenije smenjivali na sceni), sada će cincarsku porodicu Njegovan igrati: Branislav Lečić, Slavko Štimac, Anica Dobra, Joakim Tasić, Jelena Stupljanin, Branko Vidaković.
Gorčin Stojanović ističe da je predstavu Arse Jovanovića prvi put gledao u jesen 1980. u Sarajevu na Danima komedije kada je imao 14 godina. Nakon toga, pogledao ju je još tri ili četiri puta, „sazrevajući kao čovek i biće koje će i samo hteti da se bavi pozorištem i koje će kasnije i početi da se bavi pozorištem“.
– Poslednji put sam u ovom pozorištu režirao pre 20 godina, predstavu u kojoj je glavnu ulogu igrao Bata Stojković. Nije bez značaja da sam na ovoj sceni upoznao majku svog deteta, nije slučajno to što smo Leka i ja pre četvrt veka radili „Hamleta“, a sada „Korešpodenciju“. Nije slučajno ni to što sam dva ili tri puta pokušao da radim sa Anicom, pa nam se nije dalo, nije slučajno što je tu Slavko Štimac, koga ja znam duže nego on mene. Takođe, nije slučajno što sam sa Jelenom Stupljanin, sa kojom sam radio i u pozorištu i na filmu, ponovo u istoj priči. Ni sa Banetom Vidakovićem, kog obožavam, a s kojim sam radio jednom, ni Joakimom, zato što sam kad sam ga prvi put video na pozornici pomislio da je to nešto novo. Ništa nije slučajno. Pa ni to kada me je Duško zvao i što je na moju ponudu brzo odreagovao, a nije slučajno ni to što je Duško Kovačević malo i radio sa Mihizom, na dramatizaciji „Korešpodencije“ – objašnjava reditelj.
Iako na prvi pogled priča o cincarskoj porodici, koja prestaje da bude gurbetski arumunski genos NJagoa i počinje da se pretvara u značajnu trgovačku-čaršijsku srpsku firmu „Simeon NJegovan i sin“, ne deluje kao savremeni tekst, Branislav Lečić napominje da će publika koja uroni u te rečenice uvideti da jeste. Anica Dobra je istog mišljenja. Ona napominje da je ova predstava nešto potpuno drugo u odnosu na onu koja se igrala u Ateljeu, te da će ovo biti prilika za ljude koji su gledali tu predstavu da se nekih stvari podsete, dok će nova publika otkriti o čemu se toliko pričalo.
Samo dan nakon premijere u Zvezdara teatru (2. februara), pred beogradskom publikom biće još jedan dramski klasik – „Mesec dana na selu“ Ivana S. Turgenjeva. Postavka koju je režirala Iva Milošević u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u duhu je tradicije ovog teatra koji, kako kaže direktorka Tamara Vučković, neguje rusku klasiku. Drama o ljubavi – njenoj misteriji, sreći, tragediji, patnji, nosi u sebi, kako kaže rediteljka, iznenadnu spoznaju sopstvene bede.
– Kada smo zaljubljeni, duša kao da se budi iz duboke usnulosti i doživljava svoje proleće. To je nešto poput drugog rođenja koje nam uliva osećanje da ranije pravog života nije ni bilo. Kontrola razuma biva uzdrmana. Događa nam se nešto veliko, nečuveno – ističe Milošević. Ona dodaje da čovek kada je zaljubljen otkriva svoju prosečnost.
– Zaljubljen čovek je veličanstven u svom zaljubljeničkom ludilu, ali je i smešan. Da li ljubav čoveka istovremeno uzdiže u njegovoj lepoti i ogoljava bedu njegove egzistencije? Da bi sva ta pitanja otvorili glumački smo slikali vrlo finim četkicama – napominje rediteljka. Ona dodaje da su likovi u komadu logoreični, te da je trebalo otkriti odakle dolazi taj nemir koji ih tera da toliko govore. Glumica Mirjana Karanović kaže da je ovo jedna od onih predstava gde ima teksta koji zapravo izlazi kao posledica onoga što se iznutra dešava.
– To nije formalan i informativan tekst, već je pokrivalica onoga što je ispod toga – emotivnog statusa koji je vrlo buran. Kada imate puno teksta, nije dovoljno samo da to izgovorite na sceni. Borila sam se s tim šta ja kao lik otkrivam a šta krijem i pokušavam da učinim nevidljivim. Zašto je tu svaka reč i šta ona znači. Kao profesor glume, bavim se tim sa svojim studentima. Sada sam bila i sebi samoj profesor – istakla je glumica.
Pored nje u predstavi igraju i: Svetozar Cvetković, Marko Janketić, Milica Gojković, Branka Petrić, Marko Baćović, Srđan Timarov, Milena Vasić, Dubravko Jovanović, Irfan Mensur, Bojan Lazarov, Marija Klanac i dečaci Relja Vasić i Pavle Orlić.
Reprizna izvođenja „Mesec dana na selu“ zakazana su za 3, 10. i 17. februar, dok će „Korešpodencija“ ponovo biti izvođena 3, 12. i 27. istog meseca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
