Novac za filmove o Marku Kraljeviću i ubistvu gardista u Topčideru

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ajajaja, mis hermanos… Da vidimo, koliko mu to somura, zamalo miliona izađe? 1 milijun pa na manje… Kinematografija Andaluzije bi se skenjala na taj budžet ali ne i žilava, neuništiva serbian cinematography belgradewood – drenovina prodakšns. Opasno počinje da sliči pokojnom vojvođanskom budžetu za film, jbg. Dobro, možda Zečević ima u scenariju grumen nade i za filmsku sutrašnjicu, da poiznapovrati uloženo, nem pojma, Kraljević Mare treći put među Srbljima, obilazi puste bioskope u postcovid sistemu, zamalo ga ,skenjaju’ kod Cineplexa, moguće je da bude gledano do u povrat sredstava. Superica je i Yugo Florida, leči kompleks kod potencijalne publike već u najavi, kao mehlem za južni vetrovi sa kubikažama, možda se povrati kroz bindžovanje a ako i ne neka ide još jedan krug za rahmetli Yuga, od srca! Poezije svakako ne dostaje, sva sreća, sve najbolje. Jedan angažovani, to je ok, da su dva – raspali bi se po svim šavevima. Muerte de un ciclista, porque no? Novaković se i nije nešto nasnimao a pruža priliku i mlađima u ranim kadrovima. Vlatko Gilić kojeg se prisetilo tek kada smo počeli da dišemo na škrge, o kičmi da ne govorimo, njegovi studenti su sigurno osokoljeni, za 20 -30 godina, tim tempom, i oni će se setiti da su nekad imali nešto sa nečim kine… kinestati.. kinestez..s filmevi. Ništa manja čast nije biti ni u društvu nepotpomognutih, iako im sigurno nije lako, Goran Marković koji ne prolazi ali prolazi dokumentarac o Goranu Markoviću (!?), konkurs na kojem je odbijen Šijan – pa imponuje biti među odbijenima, šta reći za Dragojevića koji je čak dvostruko odbijeni Dragojević (neka budž i nije 5 milijuna za sve, neka je milijun-dva, sve je to jedan tajm šering, pa ja bih dao nešto, barem nešto, barem za škarteve). Đe je zapelo, nem pojma, rijaliti cvetadu, rejtinzii pršćedu od probitačnosti, preusmerenie, fluks keš poreza na Šijana, GMarkovića, Dragojevića a tek nižnje… ne kapiram. Lagao bih kada bih rekao da se osećam skenjano, iako krajnje nebitan, u tem kontekstu, i u tem kontekstu, sam sam kriv. Mogao sam da odem 2006 u Krajovu – a da sam iskazao želju, verovatno sam mogao i da ostanem i budem deo kinematografije koja je pokorila Lokarno-Roterdam-Berlin-Venecija-Kan pa na repeat. Tamo gde je nekad usamljeno tinjao Pintilie dok su ovde buktili mnogi.