Nove knjige Vladimira Pištala: Odabrana dela modernog klasika u izdanju Lagune i Agore

U pitanju je objavljivanje odabranih dela pisca Vladimira Pištala, dobitnika Ninove nagrade, univezitetskog profesora, trenutno upravnika Narodne biblioteke Srbije, modernog klasika, kako je za njega rekao jedan drugi velikan američke i srpske književnosti Čarls Simić, koga je do ove saradnje ekskluzivno objavljivala Agora.

Na taj potez Laguna se, prema rečima njenog glavnog urednika Dejana Papića, odlučila jer ovaj izdavač ima veće tehničke kapacitete, knjižarski lanac pa i mogućnsot za bolju promociju i novi život Pištalovih knjiga, kako se to često dešavalo sa izdanjima najpre objavljenim kod nekog drugog izdavača a potom u Laguni.

Ovo izdanje, napomenuo je Papić, pri tom se dovoljno razlikuje od slične edicije – izbora Pištalovih knjiga u Agori, izašloj još 2010, 2011, godine, sa desetak naslova. Osim drugačijeg dizajna knjiga, one će u ovom odabiru biti dostupne i na ćirilici.

Edicija je otpočela sa dve najpopularnije Pištalove knjige. Prva je „Tesla, portret među maskama“ koja je doživela 14 izdanja od 36.000 primeraka tiraža, i prevedena je na 20 jezika, uključujući i nepalski što je prvi prevod neke knjige na srpskom na ovaj jezik uopšte.

I interesovanje za ovu knjigu, kako je posvedočio urednik Agore Nenada Šaponja, ne jenjava. Druga knjiga koja je već objavljena u zajedničkoj ediciji Lagune i Agore je ništa manje popularni „Milenijum u Beogradu“, sa deset izdanja i preveden na deset jezika, a nedavno i postavljen na daske Narodnog pozorišta u Beogradu.

Izdavački plan je da se 13 Pištalovih knjiga objavi u 12 tomova, a da se dva toma objave na svaka dva mecesa.

Pesma o tri sveta

Inače, u ediciji Kalendar izdavačke kuće Agora upravo je objavljena 13.-a Pištalova knjiga „Pesma o tri sveta“ koja je takođe predstavljena na Sajmu u Sali „Borislav Pekić“.

To je priča čija je glavna junakinja žena, veoma obrazovana i mudra, Bokeljka i Peraštanka u doba (18. vek) kada su ovi krajevi bili pod venecijanskom vlašću, koju otimaju gusari.

Ona tako završava u ropstvu u Tunisu, pa odatle u Severnoj Americi u Salemu, pa ja otimaju Indijanci i tako se nađe i u Montrelau, da bi se posle deset godina, preko Londona, vratila u Perast.

Perspektiva junakinje u ovom romanu bila je neophodna da bi se progovorilo o Drugom, jer muškarci toga doba bili su hrabri da ubijaju, a kukavice da mnisle, rekao je Pištalo, a ona je hrabra da razume.

Umesto Penelope, što je bila česta pozicija primorskih žena, ona je bila Odisej. Ipak, iako je rečeno da pisati znači razigrati konje pustolovine i da je ovo pustolovni roman, za junakinju je to pokušaj da preživi. Najzad, primetio je sam autor, žene su izgurane iz istorije i ovo je njihovo vraćanje nazad.

O Pištalovom stilu rečeno je i to da je to najbolji mogući srpksi jezik, a da je njegovo pismo „slikovno“ sa rečenicom prepunom metafora i metonimija, kao vatromet.