Novi broj časopisa ”Nova misao” predstavljen na Sajmu knjiga u Beogradu

“Zapravo, ovo je časopis koji je namenjen budućnosti. Može vam se desiti da ga čitate danas, a da ga shvatite tek sutra. Želimo da podstaknemo čitaoce da razmišljaju na nov način, bez predrasuda. Za nas su svi žanrovi podjednako važni, kao i svi mediji. Ono što je suštinsko kod odabira tekstova je kvalitet. Sve ovo je kao jedrenje na dasci – u jednom trenutku ste na vrhu talasa, a u sledećem momentu ste dole. Spojiti nespojivo, nešto novo, to je ono što radi ova redakcija i ponekad mi se više čini da smo kao revija. Jer, kada zamislimo reviju, zamišljamo kako se nešto dešava na naše oči. Ovde, kroz časopis, kao na pisti, prolaze fenomeni misli i novih ideja u filozofiji, književnosti, umetnosti… Nismo stali samo na prezentaciji i prikazivanju već se bavimo i istraživanjem”, istakao je Đorđe Pisarev.

Sadržaj novog broja, publici je predstavila dr Žaklina Duvnjak Radić, urednica časopisa “Nova misao” koji od ove godine izlazi u novom serijalu, šest puta godišnje na povećanom broju strana.

“I ovaj broj svedoči o bogatstvu kulturnih događaja usred Novog Sada, ovogodišnje evropske prestonice kulture. Jedan od njih je i pionirski projekat Fellowship Novi Sad 20.22, u organizaciji Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“, koji se u budućnosti može pokazati kao možda ključna poluga u kulturnoj strategiji kada je u pitanju prevođenje dela naše književnosti na druge jezike. Praktičan primer uspešnog prevodilaštva iz prošlosti nudi tekst Joana Babe koji, povodom 100 godina od rođenja Vaska Pope, piše, između ostalog, o njegovoj izuzetnoj recepciji u inostranstvu zahvaljujući mnogobrojnim prevodima i prepevima. Kada je reč o kulturnoj politici, njena abeceda se otkriva kroz priču o otvorenim gradovima i platformama za prikupljanje pravih ideja, dakle transfere znanja i testiranje održivosti, autorke teksta Biljane Mickov. Jedan od umetničkih koncepata koji osvetljavamo u ovom broju jeste onaj svetski uspešne Gale Čaki, sa čijih slika otkrivamo signale iz podsvesti, izvan društveno stilizovanog umetnikovog „ja“. Fenomen pozorišne kritike u teoriji i praksi, tema je teksta Zorana Đerića ”Kriza pozorišta ili pozorište krize”, na koji se nadovezuje tekst Svetislava Jovanova o dramskoj tenziji u igrama Moći i Iluzija u jednom skoro zaboravljenom romanu Vladimira Vojnoviča”, istakla je Žaklina Duvnjak Radić i dodala da je u novom broju časopisa i odlomak iz romana jedne od najznačajnijih turskih spisateljica Oje Bajdar Pisma turskih mačaka.

Takođe, u novom broju o stvaralačkom postupku Petera Handkea piše Časlav Đorđević, a o košmarnom realizmu Franca Kafke Jovica Aćin. Tu su i tekst Semjuela Vebera o čitanju Valtera Benjamina i esej kod nas malo poznate Keti Aker, američke postmodernističke spisateljice.

Prof. dr Nikola Grdinić objašnjava kako je nastalo kapitalno delo Enciklopedija Dositeana, prva personalna enciklopedija kod nas koju je Kulturni centar Vojvodine ”Miloš Crnjanski” objavio početkom godine.

Duhovni mostovi su ovoga puta uspostavljeni između Novog Sada i Budimpešte, ne samo prikazom knjige Novi duhovni most: Novi Sad – Budimpešta o kojoj piše Valentina Čizmar, već i tekstom Marijete Vujičić o Tihomiru Vujičiću, srpskom kompozitoru i etnomuzikologu iz Mađarske.

Na priču o srednjoevropskom duhovnom prostoru nadovezuju se tekstovi o ostacima graditeljskih poduhvata – tekst Đeze Bordaša o Velikom kanalu u Bačkoj i tekst Darka Veselinovića o hvatačima vetra u Al Bastakiji, starom originalnom delu Dubaija.