Novi dvobroj časopisa „Gradac“: Omaž Filipu Davidu

Osmišljen kao tematski, godinama je čitaoce iznenađivao, priređujući zadovoljstvo upoznavanja sa najbitnijim idejama i temama koje su istraživački i znalački predstavljale najvažnije tačke svetske kulture, društvenih nauka i umetnosti.

Časopis je radila uvek ekipa vrsnih znalaca na čelu sa osnivačem i neumornim idejnim pokretačem Brankom Kukićem, koji je i danas urednik „Graca“; u redakciji uz njega su još: Milosav Marinović, Vladan Matijević i Savo Stijepović, dok je dizajn i dalje u duhu i delu sjajnog grafičara Mileta Grozdanića (1942–2022). Izdavači su Kulturni centar Čačka i Umetničko društvo „Gradac“.

Zaokružujući pedeset godina postojanja, redakcija časopisa je odlučila da ovaj dvobroj (233–234) posveti jednom od najznačajnijih umetnika u jugoslovenskoj i srpskoj kulturi, knjževniku Filipu Davidu.

Dvobroj je priredio Branko Kukić, koji svoj Uvod pod naslovom „Filip David – sve u vatri“ započinje možda najtačnijom rečenicom o ovom književniku i vrhunskom intelektualcu: „O Filipu Davidu kao piscu srpske književnosti iz njenog najkreativnijeg posleratnog doba moglo bi dosta toga da se kaže, ali je malo rečeno. Uprkos toj nedorečenosti, njegovo mesto je značajno iz više razloga.“

Kukić sagledava ličnost i delo Filipa Davida kroz vizuru literature koja je počela da se rađa sredinom prošlog veka, a kojoj je kao mladi stvaralac pripadao i Filip David.

„Kada je objavio svoju prvu knjigu pisci tadašnje generacije su napisali važna i značajna dela. To su bili pisci koji su odmah posle toga dobili svoje epigone, Onda se taj krug zatvorio i postao ponavljanje bez izlaza. Budući da nije učio u tom razredu ‘ponavljača’, on je bio pisac ‘sa strane’. Ponovilo se staro pravilo da oni ‘sa strane, oni iskosa, kad-tad dođu na vidno mesto. Ali Filip David nije čekao to mesto. Ono je njega knjževnom promišlju – čekalo, bez njegove namere, bez želje, bez sujetne ambicije. On je, opušten i lakog koraka došao i seo na to mesto“, piše Kukić.

Filip David je stajao po strani, i stvarao. Napisao je knjige pripovedaka „Bunar u tamnoj šumi”, „Zapise o stvarnom i nestvarnom” i „Princ vatre”, romane „Hodočasnici neba i zemlje“, „San o ljubavi i smrti“, „Kuća sećanja i zaborava“, televizijske drame i, kao dramaturg, koscenarista ili scenarista učestvovao u radu na filmovima.

Između ostalih, „Okupacija u 26 slika“, „Ko to tamo peva“, „Bure baruta“, „Poseban tretman“, „Kad svane dan“…

Kukić ističe da su nadiranja književnih moda, ludovanje pomodarstva bili u daljini od Davidovih književnih interesovanja, ali da je 1975. godine, kada se u časopisu „Gradac” javila ideja da se prikaže jedan novi oblik književnog izraza, podstaknut tada jedva poznatim piscima sa druge strane književne planete, pozvao Filipa Davida da učestvuje u tom malom književnom ritualu.

I David se uprkos svome „ćutanju“ odazvao. „Bio je to trenutak Velikog Prepoznavanja nove književne struje, kao da je zakucao neki novi sat.“

O tome, upravo, govori novi broj „Graca“, svojevrsna posveta Filipu Davidu, njegovoj životnoj i profesionalnoj posvećenosti književnosti.

Izborom tekstova poznatih autora o Davidovom radu (Radmile Gikić, Mirka Kovača – sa kojim je David objavio i „Knjigu pisama 1992–1995“, Lordana Zafranovića, Vidosava Stevanovića, Svetislava Basare, Miljenka Jergovića, Pavla Ugrinova, Jasmine Vrbavac…), kao i odlomcima iz Davidove proze, dvobroj časopisa „Gradac“ istančanim osećajem priređivača Branka Kukića, uz fotografije i likovne priloge, predstavlja „jednu posebnu atmosferu i temperaturu koje donose posebno strujanje…, jer svaka književna epoha ima posebne stvaraoce koji svet, unutrašnji i spoljašnji, gledaju iz posebnog ugla – ‘petog’ – u kvadratnoj sobi.

Ovaj ‘peti ugao’ istovremeno ruši i stvara novu kuću.“ I, dodajmo još jedan, ‘šesti uga’o. Naime, nedavno je u izdanju „Lagune” knjigom „Priče o stvarnom i nestvarnom“ zaokružen pripovedački opus Filipa Davida – u knjizi su sabrane tri prethodne zbirke, i nova pod nazivom „Nove priče”.

Uz časopis „Gradac”, ove je jeseni Filipu Davidu učinjen odavno zasluženi omaž.