Amiragin-han se urušava, foto: S. BiberovićTridesetak kulturno-istorijskih spomenika ponosno su bogatstvo Novog Pazara. Pred nekim od tih znamenitosti, zbog nemara, mora da se pocrveni.
U oči upadaju građevine u samom centru grada, kojima je u pričama bila namenjena etiketa „turističkih atrakcija“.
Najstariji je Isa-begov hamam. Star koliko i grad, jer ga je sagradio, u 15.veku, osnivač Novog Pazara Isa-beg Isaković.
Nalazi se na desnoj obali reke Raške i na njega se „naslanja“ Stara čaršija.
Decenijama prostor oko hamama napadnut je divljim deponijama, nekada unutar zidina budu spavaonice za skitnice.
Poslednjih dvadesetak godina, u hladovini ogoljenih kamenih zidova, može da se, iz komšijske kafečajdžinice, popiju „najlepša kafa skuvana na žaru i hladna malinada“.
Ranije lokalne vlasti pokušavale su da taj prostor „oplemene“ kulturnim manifestacijama, da čiste i sređuju. Sve je bilo kratkog daha pred naletom starih navika.
Da je kraj svemu došao, činilo se pre pet godina, kada je restauracija tog objekta postala jedan od tri projekta koje će finansirati Turska. Protokol su potpisali, u ovom gradu predsednici Turske i Srbije, Redžep Taip Erdogan i Aleksandar Vučić.
Pola godine kasnije, potpisan je ugovor o izradi projektno-tehničke dokumentacije vredan 700.000 evra. Posao je poveren turskim ekspertima, a finansiranje je preuzela Vakufska direkcija Turske.
Tada je rečeno da restauracija počinje najkasnije 2019.godine. To je poslednja konkretna informacija o tom projektu. Radovi još nisu počeli.
Po sredini Stare čaršije ili nekadašnje carske džade nalazio se Smailbegovića han, u narodu poznatiji kao kafana „Granata“. U „paketu“ sa Starom čaršijom imala je status kulturnog dobra.
Imala je sve do pre devet godina. Od tada nema ni statusa ni objekta. Izgoreo je u podmetnutom požaru.
Han je bio sagrađen u 19.veku pored carske džade, da trgovci od Dubrovnika do Carigrada i nazad, predahnu i u mehanskoj avliji odmore konje.
Tapije za taj objekat ima stara novopazarska porodica Smailbegović, njenih 24 naslednika.
Posle Drugog svetskog rata han je nacionalizovan. U prizemlju su bili dućani, brašnjara, gvožđara i čuvena gradska kafana „Granata“, a na spratu je stanovala gradska sirotinja.
Vreme je nagrizalo zgradu. Često su je „ujedali“ manji požari, prozori su ostajali bez stakla i klatili se nad ulicom. Godinu dana, pre nego što je nestao u požaru, inspekcija je objekat ogradila trakom i zabranila upotrebu i prilaz jer je posatao nebezbedan.
Prema predanju, zgrada je dobila ime „Granata“ za vreme Prvog svetskog rata, kada je na krov pala granata i nije eksplodirala.
Ono što nije mogla da uništi granata, dokrajčila je šibica. Policijska istraga je utvrdila da je požar podmetnut, ali ime počinioca, za javnost, ostalo je nepoznato.
Iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, tada, čuo se predlog da bi taj objekat trebalo da preuzme grad.
Tome su se usprotivili stvarni vlasnici. Nije im padalo na pamet „da vlasništvo nad dedovinom predaju bilo kome“. Tvrdili su da je projekat za obnovu tog objekta gotov i da su „u toku razgovori sa potencijalnim investitorima“.
Planirali su, bar su tako tvrdili, da restauriraju han onako kako je izgledao pre jednog veka, uz obavezne konsultacije sa stručnjacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije. Nakon dobijene dozvole počeli bi radovi.
Umesto „lepšeg i starijeg hana“ napravljen je privatni parking za automobile.
Dokaz da kulturno-istorijski spomenik može da postane ruglo je Amir-agin han, smešten u strogom centru Novog Pazara.
Amir-agin han je sagrađen u 18.veku i jedino je prenoćište tog tipa koje ima kulturno istorijsku i urbanističku vrednost.
Ima status kulturno-istorijskog spomenika od velikog značaja.
Objekat je nacionalizovan 1959.godine, kao poslovni prostor veći od 70 kvadrata. U njemu je bilo 17 lokala, 16 je oduzeto, a jedan he ostavljen vlasniku za obavljanje obućarske delatnosti. Hanu pripada površina od 7, 6 ari i ima poslovni prostor od blizu 800 kvadrata.
Amiragin-han je, u dvovekovnom postojanju, bio konačište starih trgovaca, bio tržni centar sa dućanima, sedište bivšeg Ugostiteljskog preduzeća „Lipa“, etno restoran u pokušaju, sedište privatnih turističkih agencija, restoran za razna porodična slavlja…
Sada je prazna ruina.
Potomci graditelja, porodica Murtezić, su posle mnogo napora i povlačenja po sudovima, uspeli da vrate vlasništvo nad hanom.
Svoje napore intenzivirali su kada je ugostiteljsko preduzeće privatizovano, a novi vlasnik smatrao da mu „po automatizmu“ pripada i taj objekat.
Dok su trajala preganjanja sa bivšim i novim vlasnicima, lokalnom samoupravom, koja je htela da pod svoje okrilje uzme objekat, dokazivanje vlasništva i suđenja, članovi porodice Murtezić su, više od tri godine, boravili u sobicama hana, pretili su samospaljivanjem.
Tačku na višedecenijske napore porodice Murtezić stavila je Agencija za restituciju na osnovu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenja. Objekat je vraćen vlasnicima.
Za restauraciju hana potrebna su značajna finansijska sredstva, koja Amir-agini nemaju.
Uzdali su se u finansijsku pomoć Turske agencije za razvoj i saradnju (TIKA), ali im je tamo rečeno da ne finansiraju privatne projekte.
Amiragin-han „jedva se drži na nogama“, a dobro obavešteni tvrde da u ubuđalim sobičcima često ima konačara „od svake ruke“.Tu naočigled celog sentra grada.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
