Foto: Instagram/Pijanista– Ono zbog čega smo danas ovde nije politika, ja se borim ipak za neke druge stvari, ovo je nešto što mene tišti. Ovo je borba za ekologiju i zdravu životnu sredinu. Za prestanak eksperimenta koji se nad nama sprovodi.
Ova skupština bi trebalo da postane narodni dom, da se brine o našim problemima, o našem zdravlju, ali to se ne dešava. Zato smo ovde da pokažemo da smo mi ti ljudi zbog kojih oni tamo sede. Da nam je ugrožena voda, vazduh, životna sredina, sve što imamo… da se problemi u zdravstvu rešavaju ad hoc i da prednost imaju kriminal i korupcija i da vlada samo zakon jačeg – to je umetnik Andrej Josifovski poznatiji kao Pijanista kazao je danas postavljajući svoju instalaciju pod nazivom „Eksperiment – krug života na Balkanu“, iz serijala „Zlatno doba“, ispred Narodne skupštine Republike Srbije.
Tim povodom okupio se veliki broj ljudi, a Pijanista je pre početka performansa ljudima delio zaštitne maske i rukavice, poručujući: „Maske, rukavice, trebaju li nekom, ne naplaćujem“!
Uokvirena trakom, preko puta Skupštine, stajala je kutija banana, a potom je kamion dovezao veliki zlatni točak – bubanj, prečnika oko 2,5 metara, a umetnik je pozvao ljude da se provozaju tim pozlaćenim točkom koji podseća na one koji se koriste za laboratorijske miševe. On je poručio da će svako ko se bude provozao dobiti od njega bananu.
Gledajući prema zgradi Skupštine Josifovski je ukazao da je vajar Toma Rosandić odavno pokazao da su konji uzjahali narod. On je objasnio da je bubanj personifikacija eksperimenta nad ljudima.
– Došlo je do buđenja proleća, a nadam se da će doći i do buđenja svesti pošto se i priroda budi – ukazao je on, a okupljeni su smehom, odobravanjem i aplauzom pozdravili umetnika.
Delo je nastalo iz želje da se ukaže na snagu i moć naroda i da se probudi intelektualna elita koja može društvo da izvede sa stranputice. Prema njegovim rečima, Skupština treba da bude Narodni dom, a ne privatna svojina pojedinaca. S obzirom da to nije tako, velika opasnost preti od ekološke katastrofe koju izazivaju bahati pripadnici društva, smatra umetnik.
– Pratim njegov umetnički rad i kod njega mi se sviđa što je aktivistički nastrojen, apolitičan je i zaista ima neke stvari za koje se bori poput sistema vrednosti koji treba kod nas da vlada. Jako mi je simpatična zlatna boja koja je zapravo njegov pečat i sviđa mi se ova instalacija – kazala je jedna od prisutnih građanki koja je posmatrala performans.
– Super je, lepo je baš, imaš osećaj kao da si hrčak – kazao je dečak koji se privi provozao bubnjem, jedući bananu.
– Od njega možemo očekivati samo nešto neočekivano, izvanredno, lepo i korisno – primetila je gospođa pored dečaka.
Devojka koja se takođe provozala „točkom“ prokomentarisala je ironično da je osećaj vožnje u krug odličan, identičan, kao i svaki dan. Jer mi to živimo.
Novi performans Pijaniste je opomena društvu u kome živimo na ozbiljne posledice zagađivanja reka, vazduha i plodnog zemljišta. Autor je napravio instalaciju, nalik onima koje možemo videti u laboratorijama gde se vrše ogledi na životinjama, u obliku bubnja za glodare, dovoljno velikog da bude za ljude. Sve ovo urađeno je kako bi se pažnja skrenula na najzagađeniji vazduh na svetu, nelegalno otimanje planinskih reka njihovim usmeravanjem u cevi, izlivanje otpadnih materija u reke, seču drveća, kontaminaciju plodnog tla, toksične materije koje se koriste pri eksploataciji ruda…
Spisak je dugačak, a ono što je zanimljivo je da je ovo, kako kaže, ilustracija eksperimenta koji se već dugo sprovodi nad narodom.
„Eksperiment evo pokazuje da su učesnici stalno na putu ali da regularnog izlaza za one koji su unutra nema. Stih jedne popularne pesme bi rekao: ‘Sistem te laže’, jer sve je uređeno da bude ‘kako bubanj kaže’. Da bismo završili sa ovim eksperimentom, morali bismo prvo da utvrdimo da li mi to zaista želimo ili nam je lepo da nam sve u životu bude lutrija.
Naravno da to nije lako kada smo u bubnju i kada smo jedino fokusirani na to, kako da ostanemo na nogama. Bilo bi zapravo čudo da se u uslovima kada nam se vrti u glavi donesemo pravu odluku. Poznata je poslovica koja se ranije često koristila kada se čovek nađe u nedoumici, a koja kaže“ sedi i razmisli“. Oni koji su izmislili ovu igru sa bubnjem, lansirali su drugi moto, „koračaj ili umri“. Bubanj se zatim zavrteo i svi su koračali što su brže mogli, ne bi li izbegli smrt, a to je klopka, jer što od nje više bežiš sve si joj bliži“, kaže Josifovski, kome je za pravljenje skulpture uz pomoć njegovog tima bilo potrebno nekoliko dana.
Po završetku performansa, skulptura će odmah biti uklonjena, a u planu je pravljenje Pijanistinog parka na otvorenom gde će biti izložene sve njegove skulpture.
– Igra je tako režirana da ljudi zapravo vide spas u tome da uđu u bubanj, jer napolju vladaju neprirodni uslovi. Zgrada u kojoj se režira scena, na kojoj ćemo odigrati naše životne uloge, zove se skupština i pred njenim ulazom su impozantne skulpture. One jasno prikazuju da su konji zajahali narod i to je svakako neka poruka, za sve one koji su ostali napolju da čekaju šta će sa njima biti. Veliki umetnik je odavno, vajajući skulpture izrekao svoje viđenje uloge skupštine, da je to zapravo cirkus, u kome se kao glavna tačka izvodi jahanje naroda. Deklarativno to nije tako, jer skupština je Narodni dom i poslanici izražavaju narodnu volju, onog istog naroda koji ih je kao svoje najbolje predstavnike, tu i ustoličio. Tamo se međutim, ipak nešto naopako dešava, kao da sam nečastivi u toj kući predsedava i smišlja narodu muke – dodaje Josifovski.
Svaki posetilac performansa svojim prisustvom je prema rečima Josifovskog, potvrdio da je protiv takvog sistema u kome ljudi treba da budu zamorci, tako da se svačije prisustvo smatralo izrazom protest, a protiv njegovog daljeg funkcionisanja, pod sloganom Stop za bubanj. U narodu se obično za takvo zaustavljanje koristi termin Banana, te je Josifovski prvih 100 učesnika, za uspomenu na ovaj događaj, darivao sa po jednom bananom.
– Kako inače objasniti da nam pod nebeskom kapom postaje sve vrelije kao u paklu, da su nam zatrovani vazduh, voda i hrana, da živimo životom oglednih životinja?! Eksperiment sa bubnjem jasno pokazuje to, da se i ljudi, baš kao i zamorci, kada su u bubnju, ponašaju na isti način. Jedno je sigurno, da ni za jedne ni za druge, izlaza iz bubnja nema, dok je to volja onoga ko organizuje eksperiment. A njegova volja je zakon i to ne običan, nego zakon jačeg i zato ga i zovu nečastivi – navodi Pijanista.
Na samom kraju, kao zaključak, autor ističe: „Izvođenje eksperimenta ima za cilj da urazumi one koji sede u Narodnom domu, da se trgnu i odreknu nečastivog, jer nije ljudski da se ostavljaju smrdljivi tragovi, pošto će istim putem ići i potomstvo. Ne dozvolimo da nam smisao života bude lutrija i da nam o svemu odlučuje bubanj.“
Josifovski najavljuje još sličnih, već pripremljenih, „gerilskih“ akcija u cilju otrežnjenja društva i sveta koji nas okružuje, u okviru nastavka serijala „Zlatno doba“.
Podsetimo, krajem prošle godine skulptura“Keep light“ u obliku falusa, visoka četiri metra, čiji je autor isto bio Pijanista zasvetlela je ispred zdanja Skupštine grada Beograda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
