Novi povratak Marine Abramović

Razlog za plač nije bila ni ogromna medijska pažnja, niti čestitke na projekciji video-instalacije Računajte na nas II u Teslinom muzeju, kojem je poklonila taj rad i 20.000 evra da zaostavština slavnog naučnika ne bi propala bez digitalizacije – zaplakala je pominjući Rašu Todosijevića, Eru Milivojevića, Zorana Popovića, Nešu Paripovića i Gergelja Urkoma, sa kojima je početkom 70-ih godina počinjala karijeru u SKC-u, skandalizujući tadašnji establišment.

„Ostavila sam ih i, posle 30 godina, zatekla sam ih u istom stanju. Ja sam odradila karijeru, a svi ovi koji su ostali nisu nigde, osim Raše. Zato što ih naša sredina nije nikada priznala. Neverovatno je šta treba da se uradi da bi shvatili šta imaju. Era je, na primer, bio za mene kao novi Dišan. Kakve je ideje imao! Bila bih u istoj situaciji kao i oni“, rekla je Marina Abramović tada u intervjuu za SEEcult.org, ističući da joj nagrada Oktobarskog salona mnogo znači i da joj predstavlja „kartu za povratak“, ali da joj ne treba penzija, niti planira da postane „državni predstavnik umetnosti“.

Na pitanje da li priznanja umetnicima koji su godinama ignorisani znače promenu duha i svesti ili je to politička pragmatičnost, ona je tada odgovorila da, nažalost, misli da se ništa ne menja. „Gde su katalozi mlade generacije? Gde su njihove izložbe? Mi smo u 60-im godinama, a gde su ti mladi ljudi? Kada smo mi imali 20-25 godina, radili smo stvari koje su u isto vreme u svetu bile apsolutno na istom nivou.

U inostranstvu već imaš u tim godinama izložbe, kataloge, ima te u muzejskim šopovima… Ja to ne vidim. To znači da ta generacija treba da čeka 30 godina da bi se kao mi izborila“, rekla je pre 15 godina Marina Abramović, koja je povodom izložbe „Čistač“ naglasila da želi da je predstavi pre svega mladoj publici na ovim prostorima.

„Želja mi je da ‘Čistača’ pogledaju pre svega mladi kojima bih volela da približim sve što sam uradila u proteklih 50 godina. Svaka nova generacija nosi neku posebnu energiju koja za mene predstavlja večitu inspiraciju“, navela je Marina Abramović.

Komplikovana postavka izložbe, koja je zahtevala i unutrašnje arhitektonske radove, bila je razlog privremenog zatvaranja MSUB-a koji je i sama Marina Abramović posetila ovih dana, zadovoljna rezultatima užurbane pripreme retorspektive koja obuhvata i reizvođenje 11 performansa iz njene 50-godišnje karijere (Freeing the Memory, Imponderabilia, Freeing the Voice, An Artist’s Life Manifesto, Art Must Be Beautiiful Artist Must Be Beautiful, Work Relation, Freeing the Body, Relation in Time, AAA-AAA, Breathing in / Breathing out i Light/Dark).

Postavka hronološki prati sve faze njene kompleksne karijere – od ranih slikarskih i konceptualnih radova, preko solo performansa i zajedničkog rada sa Ulajem, do kultnih radova iz samostalne faze.

Među ukupno više od 120 radova (slike, crteži, objekti, fotografije, audio i video radovi, filmovi, scenografije, reperformansi i arhivska građa), našla su se i antologijska dela umetnosti performansa (serija Ritam, Lips of Thomas, Relacioni radovi, Prelazak preko noćnog mora), kao i dela koja su obeležila njen recentniji opus (Balkanski barok – za koji je 1997. dobila Zlatnog lava na Bijenalu u Veneciji, Sedam lakih komada, Umetnik je prisutan).

Program izložbe čine i projekcije filmova o Marini Abramović, kao i javno predavanje koje će održati 28. septembra, čija tema još nije saopštena, a moći će da mu prisustvuju besplatno samo oni koji su unapred rezervisali ulaznice.

Povodom izložbe „Čistač“, Marina Abramović pozvala je i mlade umetnike i studente iz Srbije da se prijave za učešće na masterklasu koji će održati od 24. do 26. septembra u MSUB-u. Odabrani učesnici će provesti vreme sa njom u intenzivnom umetničkom radu, istraživanju, učenju i upoznavanju sveta umetničkog performansa.