Novi roman Jelene Kajgo „Potomstvo“ o potrazi za autentičnim ženskim životom

Glavna junakinja Sanja je profesorka na Ekonomskom fakultetu, radila je u Londonu i Njujorku, a sada živi sa mužem u Beogradu. Kada shvati da ne može da ostane u drugom stanju, Sanja se sa mužem odlučuje za proces veštačke oplodnje. Nakon muževljevog neverstva i razvoda, ona ostaje sama u svojoj borbi za potomstvo.

Ovaj nam roman zapravo, kroz spektar emocija, strasti i psihičkih previranja svojih junaka, pruža dragocen uvid u društveni ambijent i stvarnost koja nas okružuje, preispitujući iznova ulogu porodice i ljubavi u savremenom svetu.

Aleksandar Jerkov u recenziji novog rukopisa Jelene Kajgo, podseća da on stiže nakon neobične i izazovne knjige “Male smrti“u kojoj je autorka, dobro poznata u umetničkom svetu drame i pokreta, pokazala svoju pripovedačku smelost i postavila čitaocu i čitateljki pitanje o ženi. To pitanje se razvija u novoj knjizi”, navodi Jerkov.

Prema njegovim rečima, Kajgo u “Potomstvu” oslikava različite karaktere i oblikuje niz zanimljivih i neobičnih junakinja.

“Uz njih ona pomno i posvećeno ispisuje potragu za, ukoliko se tako može reći, autentičnim ženskim životom. Kajgo to čini bolje od popularne literature koja je svoj majdan našla u trivijalnoj krizi srednjeg doba. Ona pripoveda zanimjivo i brzo prelazi iz jednog kadra u drugi kadar, njena proza je scenična i lako bi se dalo zamisliti da se pretvori u filmski scenario. Ima u njoj gorčine i osujećenosti koja ostaje posle trauma koje nisu savladane, ima i izazovnosti žena kojima je teško, ili nemoguće, odoleti a da to, nažalost, nikome ne donosi sreću, ukoliko tako nešto kao naša predstava o sreći odista postoji i može da se dostigne bilo kakvim življenjem. Čitalac i čitateljka imaju priliku da uz ovo feminalno, da za ovu priliku izmislimo jednu zgodnu reč, pripovedanje provere sebe i to koliko su života uspeli da ispune”, konstatuje Aleksandar Jerkov.

Jelena Kajgo smatra  da „Potomstvo“ objedinjuje teme koje zadiru duboko u unutrašnji svet svojih junaka, istražujući šta je njihova autentična potreba, da bi se dosegla punoća i smisao života, a šta društvena konvencija i nametnuti obrasci ponašanja koji se ustanove u detinjstvu i mladosti.

“Kolika je cena kada se od tih nametnutih obrazaca čovek, a pogotovo žena, pokuša distancirati, da li tako stiče slobodu i zadovoljenje ili to donosi osećaj odbačenosti i frustracije. Zanimljivo mi je i pitanje te banalne, ali čini mi se nimalo naivne, krize srednjih godina, jer junaci ovog romana uglavnom se bliže pedesetoj, osećaju da se u njih polako, mimo njihove volje, useljava osećanje konačnosti, koje zanos mladosti ne poznaje. Sve sada postaje jasnije, sve razumljivije, ono što je u mladosti bilo neka fina izmaglica, sada poprima svoje jasne obrise, ali ta slika i ta spoznaja sveta i života, nose težinu, nose određen teret sa kojim se likovi u romanu na različite načine nose” zaključuje Jelena Kajgo.