Novi sajam 99,99 posto dogodine

Odluku o pomeranju termina nije doneo Odbor sajma knjiga, već su iza nje zajedno stali predsednik ovog tela akademik Dušan Kovačević, gradski sekretar za kulturu Ivan Karl i generalni direktor Beogradskog sajma Danka Selić. Iako je priča o ovogodišnjem Sajmu knjiga, najvećem u ovom delu Evope, institucionalno ozbiljno otvorena tek u avgustu, izdavači su, svaki za sebe, već osmislili alternativno obeležavanje “meseca knjige u oktobru”, ali će zajednička akcija najverovatnije izostati.

U Udruženju izdavača i knjižara Srbije, koja okuplja najveći broj izdavačkih kuća, našem listu juče je rečeno  da odluka o odlaganju Sajma knjiga za decembar još nije razmatrana.

Udruženje na tu temu za sada nije zakazalo sastanak na kome bi se razgovaralo i o alternativnom zajedničkom odgovoru izdavača na ovu situaciju.

– Odluka o odlaganju Sajma za decembar je privremeno rešenje. Konačno rešenje moglo bi da bude da 2020. neće biti Sajma knjiga, jer slutim da zdravstvena situacija u decembru ništa neće biti bolja nego sad. Realno je da se 65. Sajam knjiga održi iduće godine, a svaki od izdavača na svoj način će obeležiti mesec knjige u oktobru. To će uraditi i Laguna u svojim knjižarama velikim sajamskim popustima i drugim programima – kaže za Danas Dejan Papić, predsednik Udruženja izdavača i knjižara Srbije i vlasnik izdavačke kuće Laguna.

On objašnjava da je “Odbor Sajma knjiga razmatrao mogućnost održavanja ove manifesticije sa ograničenim brojem posetilaca, ali da se otvorilo  niz praktičnih problema – od dozvoljenog broja ljudi u sajamskom prostoru u kome je i veliki broj zaposlenih na štadovima do vraćanja *prekobrojnih’ posetilaca. Papić tvrdi da se o ideji o produženom trajanju Sajma na Odboru nije razgovaralo, iako je sad pominju neke njegove kolege izdavači.

– Odluka o odlaganju Sajma je racionalna i svi smo bili spremni da se tome podredimo – izdavači, organizatori, gradski Sekretarijat za kulturu. Ali, niko od izdavača nije sedeo skrštenih ruku čekajući da li će sajma biti ili ne. Ovo je vreme u kome, zbog pandemije, niko ništa ne može unapred da planira ni u privatnom niti u poslovnom životu. Naša ideja bila je da se na otvorenom prostoru organzuje festval knjige. Predložili smo: Knez Mihailovu ulicu, Plato ispred Filozofskog fakulteta i Trg republike kako bi to bila žila kucavica kuturnog života grada – objašnjava za Danas Zoran Hamović iz Udruženja profesionalnih izdavača Srbije i direktor i glavni urednik izdavačke kuće Clio.

U Cateni Mundi smatraju da je o 65. Sajmu knjige, da je bilo dobre volje, trebalo  da se razgovara u maju ili junu, a ne krajem avgusta i septembra.

– Da državni službenici nisu sedeli skrštenihh ruku, ne radeći ništa za plate koje primaju, ne bismo došli u situaciju da se o Sajmu razgovara tek kad su izdavači u avgustu izašli  sa zahtevom da se smanji cena zakupa sajamskog prostora od 20 evra po kvadartom metru, što je Beogradski sajam odbio. Sajam, knjiga, koji je održan i u haotičnim uslovima posle NATO bombardovanja 1999. i 2000, ove godine je, zbog korone, mogao da traje dve nedelje sa ograničenim brojem posetilaca, kao neka vrsta salona knjige. Moglo je da se ide i na manje cene zakupa, ali to zahteva angažovanje i orgazaciju – kaže za naš list Branimir Nešić, direktor i urednik Catene Mundi.

Na primeru svoje izdavačke kuće, Nešić navodi da je za zakup prostora, opremu štanda, angažovanje prodavaca potrebno oko pola miliona dinara.

– To znači da za pokrivanja svih sajamskih troškova i štampanje knjiga Catena treba da zaradi bar milon dinara. Do sada smo uvek bili u plusu, ali ove godine u uslovima pandemije, pod uslovima u kojima radimo, to je gotovo nemoguće. Treba uzeti u obzir da veliki broj izadavača živi od prodaje knjiga i od toga što proda na Sajmu knjiga. Činjenica da se država nije angažovala da nađe rešenje za Sajam knjiga pokazuje da joj nije stalo do knjige i kulture, već je zanimaju samo rijaliti programi i podanici koji čekaju pojavljivanja vođe na ekranu. Ovo što se događa sa Sajmom knjiga pokazuje i razliku između ozbljne kulturne politike, koja podrazume ozbiljno planiranje i državnog marketinga koji je genijalnom proglasio ideju o odlaganju manifestacije za decembar, kad situacija sa koronom teško da će biti bolja. To praktično znači da se na Sajmu knjiga vidimo najverovatnije 2021. – ističe Branimir Nešić.

Catena mundi će, prema njegovm rečima, nastojati da on-lajn tribinama i velikim sajamskim popustima koji su već krenuli na sajtu i knjižari ovog izadavača tokom oktobra realizuju svoj sajamski program.

– Kao i većina drugih izdavača smatrali smo da u ovoj situaciji, prvenstveno zbog bezbednosti posetilaca i osoblja koje radi u sajamskim halama, nema smisla održavati Sajam u njegovom tradicionalnom terminu, bez obzira na to što je za sve nas to jedan od najvažnijih događaja u godini i na neki način se svi orijentišemo prema njemu. Ne verujem da će se situacija bitno promeniti do decembra, a naročito će biti teško održati bilo kakve susrete sa autorima ili dovesti strane pisce, na šta su čitaoci navikli. Atmosferu Sajma na koju smo navikli možemo dobiti jedino ako u sajamske hale ulazimo bez straha, ako su i osoblje na štandovima i čitaoci bezbedni. Naša kuća je zbog toga za poslednju nedelju oktobra pripremila razne on-lajn aktivnosti i posebne popuste za kupovinu knjiga koji će, nadamo se, bar delimično zameniti posetu Sajmu – objašnjava za Danas Ljiljana Marinković, direktor Kretivnog centra.

Veliki broj izdavača poslednjih godina zalagao se za promenu koncepta Sajma knjiga. Na pitanje da bi gotovo izvesna pauza u organizovanju  beogradskog bazara knjiga mogla da se iskoristi za poboljašanje ove manifestacije, sagovornici Danasa sad više kritikuju problematične sajamske programe, nego sam koncept.

– Beogradski sajam knjiga jedan je od najvećih u Evropi. Veći je od Moskovskog, najznačajniji u regionu, što znači da je na pravom putu i da koncept ne treba menjati. Ali, svakako treba raditi na novim, kvalitetnim  sajamskim programima u čiju pripremu treba uključiti izdavače, koji sad nisu ni članovi Odbora sajma knjiga – ukazuje Dejan Papić.

Zoran Hamović smatra da je, ipak “sad svako vreme za rez, jer Sajmom knjiga upravljaju ljudi koji se ne razumeju u izdavaštvo”.

– Divni ljudi u Odboru sajma knjiga, naši prijatelji, stavljeni su u nezgodan položaj da odlučuju o stvarima koje im nisu bliske i da podvrđuju odluke tehničke prirode, čime su svedeni na agente na prodaju prostora. Sve se svelo na prodaju i priče ko je gde dobio prostor. Sajmu su potrebni programi koji će razvijati i unaprediti profesiju. Izdavači su postali taoci izlagača i mi moramo da zaštitimo profesiju kroz planiranje programa i odvajanje profesije od blata – smatra Zoran Hamović.

Korona, bankrot, rasprodaja

– Organizovanje Sajma  knjiga u decembru ne bih povezivao sa karantinom za Kovid 19 koji je u jednom trentku bio otvoren u Hali 1. Od toga je mnogo gore to što za sve vreme ove pandemije Beogradski sajam nije imao nikakve aktivnosti i što je ostao bez prihoda. Mora mu se pomoći jer mu predstoji put u bankrot. Snižavanjem njegove cene preti opasnost da i on postane predmet rapsprodaje kao što su to Beograđanska i Centar “Sava”. Izdavači nisu vinovnici problema u kojima je Beogradski sajam, niti su u prilici da mu finansijski pomognu. Mi sa Sajmom imamo dobru saradnju, a naš problem su programi Sajma knjiga što je druga adresa – ističe Zoran Hamović.

Trajne posledice pendemije

– Ne mislim da je potrebno suštinski menjati koncept Sajma, ali treba insistirati na tome da on zadrži i svoju prodajnu dimenziju, i što kvalitetniju programsku delatnost. Mi smo na svakom Sajmu imali u gostima brojne domaće i strane pisce i znamo da se uslovi u kojima se programi odvijaju mogu mnogo poboljšati. Isto važi i za organizaciju štandova i sajamskog prostora. Poslednjih godina sve veći deo komunikacije među izdavačima, promocije i prodaje knjiga odvija se on-lajn, pa i najveći svetski sajmovi, poput Bolonjskog i Frankfurtskog sajma, nastoje da osavremene svoje programe i učine ih što atraktivnijim. Sigurno je da i naš Sajam mora razmišljati u tom pravcu – kaže Ljiljana Marinković. Na pitanje kako vidi ulogu države u opstanku izdavačke delatnosti i sajmova kniga u vreme pandemije, ona odgovara da su “neke mere  preduzete, što je dobro, ali da će posledice pandemije na izdavačku delatnost biti velike i trajaće dugo”. Njen stav je da bi “bilo neophodno povećati sve fondove za podršku izdavaštvu i kulturi uopšte”.