Novo izdanje Muzeja Krajine u Negotinu

Drugo antičko utvrđenje na istoku Srbije Vrelo- Šarkamen u blizini Negotina, kako to ocenjuje dr Adam Crnobrnja „nije delilo srećnu sudbinu Gamzigrada“.

– Smešteno na teško pristupačnom terenu, u gustim šumama istočne Srbije, dugo je sakrivalo svoje tajne od istraživača. Povremena arheološka istraživanja manjih obima donosila su informacije koje su se oprečno tumačile, ne dozvoljavajući da se otkrije prava namena monumentalnih građevina daleko od znanih nam antičkih puteva – zapisao je Crnobrnja u recenziji, upravo izašle iz štampe, knjige „Vrelo-Šarkamen kod Negotina tetrarhijska rezidencija Maksimina Daje“ .

Autori  Gordan Janjić, Sofija Petković i Igor Bjelić koji godinama istražuju ovaj lokalitet, ovom publikacijom ne samo stručnoj, već i najširoj javnosti skreću pažnju da će Šarkamen skoro vek i po od prvog pominjanja u literaturi s pravom postati opšte poznato obeležje istočne Srbije.

– Ova monografija  nastala je kao ideja nas troje autora, koji smo i učesnici i realizatori projekta “ Vrelo-Šarkamen, arheološka istraživanja, prezentacija i promocija“, da na jednom mestu  predstavimo sve do sada najznačajnije urađeno na pomenutom lokalitetu. To je urađeno sa osvrtom na sve dotadašnje bezuspešne pokušaje da se započne sa sistematskim istraživanjem, pa kroz prirodne karakteristike i sve do arheoloških otkrića i naučne interpretacije rezultata – objašnjava za Danas Gordan Janjić koji je na istraživanju Šarkamena od samog početka od 1994. kada je projektom rukovodio akademik Dragoslav Srejović.

Prema rečima Crnobrnje, autori nas u publikaciji vode kroz istorijat dugog traganja arheologa za razlozima za izgradnju kompleksa na Šarkamenu.

Osim što su javnosti predstavljeni najnoviji rezultati arheoloških istraživanja Arheološkog instituta iz Beograda i Muzeja Krajine iz Negotina, predstavljeni su i rezultati arhitektonskih ispitivanja.

– Studiozna arheološka istraživanja obezbedila su podatke neophodne za dodatne arhitektonske analize, što je vodilo i ka pouzdanim konzervatorskim radovima. Neumoran tim istraživača i zaštitara polako, ali sigurno priprema kompleks carske palate na Šarkamenu da u javnosti zauzme mesto koje mu pripada. Možda uskoro dođe i vreme kada će moći da se razmišlja o ponovnom povezivanju Šarkamena i Gamzigrada kao u antičko doba – ovaj put kroz objedinjavanje spomenika na Svetskoj listi baštine, kao kompleksa rimskih carskih palata u istočnoj Srbiji – zaključuje Crnobrnja.

Izdavač publikacije je Muzej Krajine u Negotinu, a objavljivanje je omogućilo Ministarstvo kulture i informisanja. Njena promocija sačekaće povoljniju epidemijsku situaciju.