Novo vreme i muzika „u ogledalu“

U organizaciji novosadskog Exit festivala i Ambasade Francuske u Beogradu (u čast francuskog predsedavanja EU), kao i uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu, sutra će u novosadskoj Sinagogi, dan pre zvaničnog otvaranja ovogodišnjeg Exit festivala, biti upriličen program „Ogledalo u ogledalu“, nazvan po kompoziciji jednog od utemeljivača nove muzike Arvoa Perta. Njegovu kompoziciju, ali i dela Satija, Majkla Najmana i Vima Mertensa, značajnih evropskih kompozitora nove muzike, sviraće poznata novosadska pijanistkinja Branka Parlić. Muzičkom delu programa prethodiće i razgovor na temu evropskih perspektiva Srbije („Srbija između velike porodice i velikog brata“), koji će moderirati Goran Svilanović, a u kojem će učestvovati Ivan Vejvoda, izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju i Žan Fransoa Teral, ambasador Republike Francuske. Razgovor i koncert biće održani od 19.30 do 22 sata, a koncert će biti obojen svetlima i kao i uvek, praćen posebno dizajniranim koncertnim flajerima i zanimljivim plakatima, za šta su se pobrinuli članovi grupe Error.

Program u Sinagogi

Pored dela evropskih kompozitora, u program ste uvrstili i kompoziciju Džona Kejdža. Zbog čega?
– Džon Kejdž je nezaobilazna figura, kad se radi o muzici XX veka. Ovde bih mogla da citiram jednu Kejdžovu rečenicu koja se odnosi na Satija: „Nije u pitanju Satijev značaj, on je neophodan“. Ta konstatacija se danas odnosi i na samog autora Džona Kejdža. On je svojim idejama, stavovima, metodama i delima, pa i tretiranjem instrumenata, definitivno promenio izgled, odnosno zvuk i budući put muzike sa početka XX veka. Osim toga, on je „zaslužan“ što je nepravedno zaboravljeni francuski kompozitor Erik Sati, ponovo vraćen na muzičku scenu širom sveta.
Čime ste se rukovodili kad ste birali kompozicije za program „Ogledalo u ogledalu“?
– Eto, već u prethodnom odgovoru pojavila se „metafora“ o ogledalu. Ona se u slobodnoj interpretaciji može tumačiti kao odraz Džona Kejdža, američkog kompozitora XX veka u ogledalu Erika Satija, francuskog kontroverznog kompozitora XIX veka.
Moj osnovni kriterijum prilikom sastavljanja programa bio je da izaberem najzanimljivija dela kompozitora druge polovine XX veka, perioda u muzici koji već duži niz godina okupira moju pažnju kao slušaoca i kao izvođača. Za ovaj koncert odabrala sam dela evropskih kompozitora koja već odavno želim da predstavim publici. Sa izuzetkom nekoliko dela Erika Satija i Arvoa Perta, sva ostala dela sa koncertnog programa, biće premijerno izvedena. To me ponovo dovodi u već doživljenu situaciju, da sa izvesnom zebnjom očekujem reakciju publike. No, dosad se uvek pokazalo da je moja zebnja neopravdana. Publika sa izuzetnom pažnjom i razumevanjem prihvata „Novu muziku“, koja je tako retko zastupljena na koncertima. Za ovaj koncert sam imala izvesna „ograničenja“, u smislu da na program treba staviti samo evropske kompozitore. No, svaki rad na pronalaženju i spremanju nove literature za mene je veliko zadovoljstvo.
Pre dve godine upravo ste na Exit festivalu organizovali izvođenje Satijeve kompozicije „Uznemiravanje“ koja, po Satijevim instrukcijama treba da se izvede 840 puta. Program je trajao 15 sati i publika je bila oduševljena. Stalno se, inače, zalažete da na najboljem muzičkom festivalu u Evropi bude mesta i za Klasik stejdž. Evo, još uvek ga nema, ali ovaj program jeste u okviru Festivala. Da li je to najava da će „Klasik“ programa u budućnosti biti?
– Da, zalažemo se da Klasik stejdž konačno dobije svoje „mesto“ u okviru Exit festivala. Postoji želja i volja i interesovanja domaćih i stranih umetnika za učesće na Exit festivalu. Razlog zašto Klasik bine još uvek nema je vrlo prozaičan. Izvođenje i slušanje ove vrste muzike zahteva posebne uslove, odnosno tišinu, ne mešanje okolnih zvukova, a to znači potrebno je naći adekvatan prostor na Tvrđavi ili se spustiti u grad. Sinagoga je zbog svoje specifične akustike upravo idealno mesto za izvođenje ove delikatne muzike, gde je važno da se svaki ton otvori kako bi se stvorila atmosfera. Da bi se interpretirala „Nova muzika“ morate da vodite računa i o prostoru u nekom artističkom smislu, kao enviromentu sa vlastitom energijom.