Novogodišnji Mikstejp: Plejlistu pravi kompozitor Zoran Simjanović 1

Foto: Stefana Savić

Danas je drugačije.

Čini mi se da su se svi istrošili. Nema originalnosti ili ima, ali se teško sluša. Čekaju se nove šezdesete, da se nešto desi, da se preokrene i da muzika opet bude sveža i dostupna. Što se tiče filmova, imali su svoje savršene priče, lepe, skrivene intelektualne kritike ljudi i društva u cilju popravke istog. Da li su u tome uspeli? Nisu. Ništa se nabolje nije napravilo. Danas gledam nove američke filmove. Nije normalno kako se to radi, što uživo na snimanjima, što u kompjuterima. Jedino jednačina nema smisla – to za Danas primećuje kompozitor Zoran Simjanović, praveći paralelu između umetnosti muzike i filma nekad i sad.

On je, kao jedan od najznačajnijih domaćih kompozitora za film i pozorište, komponovao muziku za više od 60 igranih filmova, serija, brojnih animiranih i kratkih filmova, i reklamnih spotova. Bio je profesor na više fakulteta i dobitnik je brojnih nagrada. Simjanović je tvorac muzike za najznačajnija domaća ostvarenja: „Specijalno vaspitanje“, „Miris poljskog cveća“, „Nacionalnu klasa“, „Zemaljski dani teku“, „Boško Buha“, „Petrijin venac“, „Majstori, majstori“, „Sok od šljiva“, „Sjećaš li se, Doli Bel“, „Maratonci trče počasni krug“, „Variola vera“, „Balkan ekspres“, „Nešto između“, „Šta se zgodi kad se ljubav rodi“, „Otac na sluzbenom putu“, „Jagode u grlu“…

Njegova plejlista omiljenih pesama za Novogodišnji mikstejp biće objavljena na Danasovom sajtu u subotu uveče.

* Kako u životu, dok pevušimo muziku „u glavi“, ili je slušamo na slušalicama u GSP-u, na putovanju… tako i na filmu, bez odgovarajuće muzičke podloge atmosfera gubi na impresiji i jačini. Vi se upravo bavite dočaravanjem emocija na filmu kroz kompoziciju koja prati filmski život. Kako se to stvaranje realizuje?

Što kaže Šaban Bajramović – “Otkud znam”. Ha, ha. Čita se scenario, priča se sa rediteljem, razmišlja se dok ideš ulicom, dok gledaš televiziju i onda sedneš za instrument i izlazi.

* Kako biste opisali prožimanje, nerazdvojivost i međusobno upotpunjavanje muzike i filma?

To je strašno važno. Može da bude genijalna muzika a da nema veze sa scenom u filmu ili filmom uopšte, a može da se sa nekoliko akorda napravi čudo. Zato filmski kompozitor mora da bude odličan dramaturg da proceni šta gde treba, da bi ta scena ili ceo film „prohodao“.

* Vi ste jedan od začetnika rokenrol scene u Beogradu, kako je tada svet izgledao muzički, a potom i filmski, i kako Vam se danas on čini?

Muzički je bio oslonjen na Italiju (Sanremo), francusku šansonu pa i ruske pesme. Odjednom se kod nas pojavio rok, niko ne zna kako. Te godine (1961) kad su se Siluete formirale, čuvena grupa The Shadows izdala je prvi LP. Kako smo mi došli do toga da to sviramo ne znam. Pre toga iz Amerike smo slušali Fets Domina, Elvisa, pa i Bil Hejlija. Preko nekih neshvatljivih veza dobijali smo snimke, presnimavali ih, a kasnije i slušali sa Radio Luksemburga usred noći u krevetu, pokriveni jorganima da drugi ne čuju da ne spavaš. U razredu je bilo, od nas tridesetak, desetak gramofona i dva magnetofona. Jedan je bio Grunding, mnogo veliki i težak, od, danas, reditelja Branka Baletića. Njega nismo nosili. A od Stanka Gakovića, danas arhitekte, lakši, koji se nosio na žurke. Muzika je bila nova. Svake nedelje se pojavljivala gomila originalnih kompozicija koje su punile Top listu Radio Luksemburga.

Danas je drugačije. Čini mi se da su se svi istrošili. Nema originalnosti ili ima, ali se teško sluša. Čekaju se nove šezdesete, da se nešto desi, da se preokrene i da muzika opet bude sveža i dostupna. Što se tiče filmova, imali su svoje savršene priče, lepe, skrivene intelektualne kritike ljudi i društva u cilju popravke istog. Da li su u tome uspeli? Nisu. Ništa se nabolje nije napravilo. Danas gledam nove američke filmove. Nije normalno kako se to radi, što uživo na snimanjima, što u kompjuterima. Jedino jednačina nema smisla.

* Kako Vam izgleda trenutna situacija u svetu kulture uopšte? Da li i dalje postoje remek-dela u umetnosti, velike priče, kako se to kaže, ili je to ostalo u prošlosti?

Mislim da sam o tome govorio malopre. U jednoj američkoj seriji postoji razgovor između producenta koji zarađuje milione i njegovog čoveka za sve. Ona kaže otprilike: ”Ovaj film je za azijsko tržište, zaradiću 300.000.000 dolara i strašno sam srećna što ne radim umetničke filmove”. Čak i Rusi, koji su bili poznati i osvajali značajne nagrade sa umetničkim filmovima, sada rade komercijalne i mislim da i njima nema spasa. Čeka se nešto da se izađe iz ćorsokaka pa da se krene krupnim koracima u nešto novo.

* U ovoj Covid „situaciji“ festivali su uglavnom otkazani, koncerti i bioskopske projekcije mahom se odvijaju online, pozorište je takođe redukovano na minimum. Ljudima fale „živi“ kulturni događaji. Kakve će to posledice ostaviti na naše kulturne navike, pa i na našu psihu, a na koji način će i da li će promeniti predstavljanje umetnosti?

Ne mora da znači da će biti negativno. Ionako su likovne izložbe pune video radova, pa ne znaš da li su ti likovnjaci završili Likovnu akademiju ili FDU. Sviđa mi se što su na izložbama manje gužve, pa možeš natenane da je odgledaš, jer to je izložba a ne promocija ljudi. Što se tiče pozorišta takođe možeš da gledaš na velikom ekranu, kod kuće, u miru predstave i da stvarno uživaš. Normalno, fali malo reakcija publike i tebi kao gledaocu, a glumcima i muzičarima pogotovo, ali preživećemo i ovo, a nešto će možda i ostati. Recimo, elektronske sudije na tenisu. Mnogo je bolje i sigurnije. Da je tako bilo u Njujorku, Đokovića ne bi izbacili. Ha,ha.

* Kako vidite pokušaje nadležnih da pomognu kulturnim radnicima u odvijanju kulturnih zbivanja u ovom periodu?

Mislim da pomažu koliko se može. Amerikanci su otpustili 50.000.000 ljudi i onda je konstatovano da baš oni nemaju nikakvu ušteđevinu da prežive Coronu, pa sam gledao na kompjuteru snimke kolona od po nekoliko kilometara na autoputu od šest traka kako čekaju da dobiju paket sa hranom. Mi smo manji pa je moguće da nam se pomogne. SOKOJ i UFUS AFA ZAŠTITA je svojim članovima davao neku pomoć, a mislim i država. Meni, srećom, nije trebala, ja sam penzioner.

* U svojim intevjuima pominjali ste kako ste sa rediteljima neka od naših najvećih filmskih ostvarenja radili sa malim budžetom. Kako je to izgledalo i da li današnji diktat novca onemogućava spontanost u kreiranju?

Jeste, to se desi ali to su bile izuzetne situacije koje se nisu odrazile na kvalitet umetnosti. Nisu u pitanju pare. Bitno je da se razmišlja u pravcu pravljenja originalne muzike koja će ostati i posle filmova, tako da podseća na taj film i deluje na nove gledaoce da se zainteresuju i da ih gledaju po prvi put. Bar danas je to moguće. Postoje kanali koji emituju samo domaće filmove, a i na nacionalnim televizijama dobri domaći filmovi imaju svoje termine. Normalno, valjda ćemo napraviti i Mediateku, ustanovu koja će čuvati sve što smo snimili, osim filmova koje čuva Kinoteka, kao i fotografije i partiture, jer, ako se to ne napravi, postavlja se pitanje gde smo bili i šta smo radili. Kad već govorimo o tome šta treba napraviti, nadam se da ćemo obnoviti i orgulje u Kombank dvorani (Dvorani Doma sindikata) pa kad ovo prođe, da pravimo i sjajne koncerte i festival orgulja koji se sad dešavaju u malim crkvama.

* Iako je Mikstejp Danasova muzička rubrika, napravila bih izuzetak i zamolila Vas da našim čitaocima preporučite i najbolje filmove iz poslednjih par godina?

Moram da te razočaram, ali nisam u mogućnosti. Nisam video dobar film ni domaći ni strani, a ni serije. Serije govore samo o kriminalcima i policajcima i ženama sumnjivog morala. Mislim da nijedna domaća serija ne sme da se pušta u terminima kada gledaju deca, jer će im iskvariti i rečnik i pogled na svet.

Što se tiče filmova sve do osamdesetih je interesantno. Posle toga producenti oduzimaju autorska prava autorima i hitova više nema.

Što se tice koncerata najbolji su reciklaža – sećanje na neke umetnike ili neke godišnjice koje izvode savršeni mladi pevači i svirači.

*Ako izuzmemo koronu, po čemu ćete pamtiti prethodnu godinu?

Ne znam. U umetnosti mislim da se ništa nije desilo. Zbog Corone smo proveli tri meseca na Kopaoniku i to je bio divan doživljaj. Nismo letos bili na moru, u Grčku nas nisu puštali, pa smo otišli tek u novembru u Egipat i bilo je stvarno lepo. Ipak ću je se sećati po jednoj lepoj pesmi koju sam napravio za Frajle, a koja je glavna tema serije “Tajne vinove loze” koja će biti emitovana od januara 2021.

Ipak ću je, nažalost ,najviše pamtiti po smrtima dragih ljudi. Ogroman broj je otišao što od Corone što od raznih rakova.