Nušić je na hrvatskim scenama dobijao odlične kritike za razliku od Srbije

Pozorište u ovom gradu živi zahuktalim životom u mesecima kad pozorišnog života nema u Srbiji i mnogim drugim zemljama. Čudan je to, neopisiv osećaj, gotovo nestvaran. Imati probe, gledati predstave dok virus vitla po svetu i preoblikuje ga, u veliku kovid tragediju – kaže za Danas rediteljka Tatjana Mandić Rigonat čija će predstava „Gospođa ministarka“ u drugačijem aranžmanu od beogradske, s glumicom u naslovnoj ulozi, biti premijerno izvedena večeras u Hrvatskom narodnom kazalištu Ivan pl. Zajc.

Za kultni Nušićev komad u Rijeci, koja je ove godine evropska prestonica kulture (EPK) vlada ogromno interesovanje, a, prema rečima Rigonat, on će se igrati izvorno, na ekavici.

– Za mene je bio izazov da na drugačiji način nego u beogradskoj predstavi, sa Goranom Jevtićem u ulozi Živke, a koja je za temu imala političku travestiju, postavim kultnu Nušićevu komediju. Koncept nove „Ministarke“ je drugačiji samim tim što je sad glumi žena, prvakinja HNK Olivera Baljak, i naglasak je na Erosu vlasti, na ženi kao subjektu i objektu bolesnog društva bez kojeg pojava koju oličava Živana Popović ne bi bila moguća – objašnjava Rigonat, dodajući da je za nju velika čast što ju je Baljak predložila za rediteljku.

Ova glumica ulogom Živke proslavlja 40 godina rada, a naša sagovornica je vidi kao dramsku umetnicu „bujnog talenta i modernog senzibiliteta“.

– Ali Ministarka nije monoopera, monodrama, već komedija koja zahteva sjajne glumce na svim pozicijama likova, koji pletu mrežu odnosa, motiva, ciljeva, akcije i značenja – dodaje Rigonat.

Ona kaže da će se „Ministarka“ igrati kao u vremenu kada je Nušić živeo i stvarao i da je on u Hrvatskoj uvek imao odlične kritike za razliku od sredine u kojoj je ponikao.

– Nušića igramo na ekavici. Izvorno, onako kako je Nušić i izvođen na hrvatskim scenama u vremenu kad je živeo i stvarao, kako se igrao u Kraljevini Jugoslaviji, SFRJ, onako kako i u Srbiji igramo Krležu. Malo se zna da je Nušić upravo na hrvatskim scenama dobijao odlične kritike za svoje komedije dok ga je istovremeno u Srbiji kritika omalovažavala kao pisca lakog humora. A Nušić je uzvraćao da on „zna samo za jedan smeh, smeh koji ublažava surovosti života“ – konstatuje Rigonat i podseća da su „vlast i malograđanština“ dve velike teme Nušićeve komediografije.

– Malograđani su svuda isti, imaju istu psihologiju. Nušić je sebe doživljavao kao balkanca, demokratu i Jugoslovena. Najveći je jugoslovenski komediograf i premijera u godini kad je Rijeka EPK jeste potvrda veličine i značaja njegovog dela – kaže Rigonat.

Upitana kako je raditi na predstavi i istovremeno slušati vesti iz Beograda o protestima odgovara:

– Čudno je i jezivo kad gimnazista Raka u predstavi uleti na scenu i kaže: „Dole vlada! Bio sam na demonstracijama, eno ih još se tuku na Terazijama. Vlada je morala da da ostavku. Jedan radnik – ubijen, trojica radnika – ranjeno! „. Istovremeno dok teku probe, vesti o nasilju u Beogradu, demonstracijama, prebijenima, stižu iz minuta u minut. Samo vlast ne daje ostavku! – ističe Rigonat.

Ona kaže da bi volela da riječku predstavu vidi i Beograd, i podseća da je beogradska „Ministarka“ bila u selekciji Međunarodnog festivala malih scena u Rijeci i da je tada izvedena dva puta u istom danu.

Što se tiče pandemije i funkcionisanja Rijeke u takvim okolnostima Rigonat kaže da virusa ima i u Hrvatskoj, ali da joj se čini da nema mnogo zaraženih kao ovde.

– U Rijeci, koja je mnogo manji grad od Beograda, koliko sam informisana, nema zaraženih ili ima tek po neko. Ljudi nose maske, ali puno ih ni ne nosi na otvorenom. U zatvorenim prostorima da. U pozorište ne možeš da uđeš dok ti ne izmere temperature, svuda su dezinfikatori, zgrada se non stop dezinfikuje. Ali dok radimo, radimo normalno, bez distance. Gledalište je proređeno, povađena su neka sedišta, a između loža je postavljen pleksiglas. Sve ovo pišem jer sam stekla utisak da se sa virusom može živeti, ako se on stavi na vreme pod kontrolu. Na plažama ima kupača. Rijeka je grad u kojem se ja dobro osećam – konstatuje sagovornica Danasa prisećajući se šta je sve veže za ovaj istarski grad.

– U Rijeci sam radila 2012. „Dabogda te majka rodila“. Šest mojih predstava je videla publika u selekciji Međunarodnog festivala malih scena. Ovo je grad mojih životnih prijatelja Vedrane Rudan i Ljubiše Drageljevića, Nenada Šegvića i Edite Karađole. Nenad Šegvić je veliki pozorišni mag, kreator je progresivnog pozorišnog duha Međunarodnog festivala malih scena na koji decenijama dolaze i predstave iz Srbije. Grad su ljudi. A u pozorištu uvek sretneš srodne duše i ja sam ih i ovog puta u Rijeci srela, pronašla. Da nije tako ne bi bi bilo ni dobre hemije na probama – zaključuje Tanja Mandić Rigonat.

Opera na vale

– Bila sam na koncertu „Parafa“, slušala i gledala „Operu na vale“ Zorana Majstorovića, izvanrednog umetnika koji je i muzički saradnik na „Ministarki“. Koncert je bio na obali, na Kantridi. A „Opera na vale“ je muzički performans. Pre nekoliko dana izvedena je premijera Sofoklovog „Edipa“ u režiji Argentinca Luciana Delprata, predstava sa lutkama i glumcima – ispričala je Tanja Mandić Rigonat u razgovoru za Danas opisujući kulturna dešavanja u Rijeci.

Bez kurtoazije

– Ekipa umetnika okupljenih oko „Ministarke“ izuzetna je i to ne kažem iz kurtoazije. Ansambl HNK poznat je po izvanrednim predstavama koje smo gledali i na Bitefu. Tako da je meni bila velika inspiracija da sa njima radim, mislim, Nušića u njegovoj univerzalnosti, savremenosti, modernosti – kaže sagovornica Danasa opisujući saradnju s tamošnjim ansamblom.