Nušićeva nagrada za životno delo Bogdanu Dikliću

Pozorište je efemerna umetnost, traje onoliko koliko je  predstava na repertoaru. Kad završi svoj vek  u zaborav odlaze likovi, tumačenja i značenja, autori i glumci. Ostaju u sećanjima publike, novinskim zapisima i nepouzdanim kritikama.

Sa filmom je drugačije. Bogdana Diklića publika obožava zahvaljujući njegovim brojnim antologijskim  ulogama, poput onih u filmovima  Nacionalna klasa, Majstori, majstori, Maratonci trče počasni krug. Televizijska publika citira njegove replike iz serija Grlom u jagode, Otvorena vrata i brojnih drugih.

U svojoj zbirci umetničkih priznanja ima našu najznačajniju filmsku glumačku nagradu, sa imenom glumca Pavla Vuisića sa kojim je igrao u kultnim Maratoncima, ima i dve pulske Zlatne arene, dobio ih je za uloge u dva regionalna filma, potvrdivši da je ostao glumačka veličina čitavog nekada zajedničkog kulturnog prostora. Nušićeva nagrada je, verovali ili ne, prvo veliko pozorišno priznanje koje dobija ova glumačka legenda.

Retki su glumci koji tako mladi postaju članovi velikih  pozorišta. Bogdan Diklić je od tih retkih. Podsetimo se da je sa samo 22 godine postao član Narodnog pozorišta u Beogradu. Na velikoj sceni odigrao je na desetine uloga. Posebno je briljirao kao Stipijan u  Kaliguli, Pjer Bezuhov u Ratu i miru, Oliver u  Kako vam drago, Pera Kalenić u Nušićevoj  Gospođi ministarki. Igrao je i Egista u  Orestiji, naslovnu ulogu u Molijerovom Tartifu, Ružnića u Sterijinoj Pokondirenoj tikvi.

Od 1995. godine član je Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Tu igra u predstavama Beogradska trilogija, Molijer, još jedan život, Italijanska noć…

Igrao je i u Zvezdara teatru, sa Batom Stojkovićem, više od hiljadu puta u predstavi Profesionalac.

Bogdan Diklić zna da je pozorište mesto  koje nas podseća da smo ljudi kojima su potrebni drugi ljudi, da su naši strahovi razumljiviji kada ih podelimo sa drugima. Za Diklića je gluma život.  On glumu živi, oseća i promišlja kao istinski umetnički poziv.

Svaki njegov izlazak na scenu je uvek zapažen i upečatljiv. Uvek! U velikoj ili epizodnoj ulozi je nenametljiv  pokretač radnje ili neko preko koga se prelamaju delanja svih ostalih likova.

Uloge smušenih, blagih, tihih, ali i neurotičnih, a osionih likova, kakve je često tumačio, bili su vesnici  njegovog stava i pogleda na svet. Bogdan Diklić je najbolji primer one glumačke mudrosti koju samo retki ostvare, da nema velikih i malih uloga.

Diklić je sa sobom i drugima na ti, ali je sa svojom umetnošću na vi, odgovorno posvećen i najmanjem zadatku.

Divna osoba velikog srca. Iskusan, dobronameran, samokritičan…Veliki glumac koji sasvim zasluženo dobija  Nušićevu nagradu za životno delo, napisala je u obrazloženju Olivera Milošević, novinarka i teatrološkinja.