O čemu se u Parizu govori i ćuti?

Ona je do sada objavila tri knjige, a za poslednju koja je podigla najviše prašine književni kritičari tvrde da je dobro napisana, ali da je „opora, jeziva i brutalna“. Ema Beker je ovim svojim ostvarenjem još jednom u francuskom društvu otvorila pitanje položaja i legalizacije najstarijeg zanata na svetu.

Ćuti se o:

Beker je u brojnim intervjuima izjavila da je svojevoljno i dobrovoljno radila kao prostitutka u dva berlinska bordela kako bi prikupila građu za knjigu. „Oduvek sam htela da shvatim kontekst u kome se žena odlučuje da prodaje svoje telo“.

Sama tvrdi da je zarađivala oko 4.000 evra mesečno i da je radila pod pseudonimom Žustin kao jedna od junakinja iz dela Markiza de Sada. Mnogi tvrde da se na 370 strana idealizuje prostitucija i da je Ema Beker više prećutala nego što le rekla.

Beker tvrdi da je htela da suoči javnost sa problemom i da se svesno ova ljudska delatnost prenebregava i gura pod tepih. Ona misli da je zato „prodavanje ljubavi“ različito regulisano – u Nemačkoj je prostitucija legalna, a u Francuskoj ilegalna.