O dželatima koji postaju žrtve

Ovim introspektivnim i ujedno vrlo narativnim romanom, pisac osvetljava literarno gotovo nedotaknutu temu smrtne kazne u bivšoj SFRJ (roman je smešten u vreme od sredine 60-ih do kraja 80-ih godina prošlog veka).

Polazeći od dokumentarnih činjenica, pred čitaocem se ređaju događaji koji će umetnički uverljivo pokazati kako dželati postaju žrtve i kako oduzimanje tuđeg života, makar i u ime zakona i u skladu sa njim, nikada ne može ostati bez posledica.

Ubedljivim tonom ispovesti svog glavnog junaka, koji nije jednodimenzionalan čovek-čudovište, već kompleksan skup ličnih izbora i predestiniranih okolnosti, autor je otvorio široko simboličko polje u kojem se sa snažnim ljudskim osećanjima prepliću i najveća moralna pitanja koja se postavljaju pred svako društvo i njegov pravosudni sistem: šta znači oduzeti nečiji život.

Nekoliko važnih obrta inkorporiranih u kompoziciju romana čine ga izuzetno uzbudljivim i potresnim, ali i značenjski dodatno upečatljivim. Aleksandar Jugović je u novom romanu uspešno spojio najbolje osobine svojih dosadašnjih proznih i dramskih dela: osećaj za pronalaženje onih delikatnih momenata koji život pojedinca odvode u neslućenom pravcu, autentičnost likova našeg podneblja i sposobnost za njihovo nenametljivo utkivanje u širu sliku jednog doba – ovako je književni kritičar Mladen Vesković sažeo prikaz romana Usamljenik sa Rodrigesa.

„Mučna je ovo priča o čoveku, njegovom karakteru i zabludi. No, kada se malo bolje razmisli, nisu li sve priče o čoveku, ukoliko se ispričaju do kraja, takve? Ima neke surovosti u rečima kojima istina o jednom uzaludnom i obmanutom životu izlazi na površinu. Aleksandar Jugović, pisac koji iz romana u roman istražuje i oblikuje neobične junake, u Usamljeniku nudi naličje jednog vremena i jedne države koja je umela da bude vrlo gruba prema svakome ko joj se opirao. Onda je te države nestalo i to je vreme prošlo, a ljudi koji su joj poverili svoje snove i živote našli su se izgubljeni i do kraja obesmišljeni, kao da su umrli pre smrti“ – reči su urednika ovog romana, profesora i književniog kritičara Aleksandra Jerkova.