O Džulijen Mur, muzi autorskog i nezavisnog filma, koja je ponovo na Kanskom festivalu sa filmom Toda Hejnsa "Maj-decembar" 1Foto: IPA / ddp USA / Profimedia

Srednji vek je od njih napravio veštice. Renesansa lepotice. Uostalom, Botičelijeva slika „Rađanje Venere“ je za model imala crvenokosu Simon Vespući, koja je važila za najlepšu ženu svog vremena. Bodler im je posvetio poemu, a Lutens parfem.

Tako su vremenom, kroz vekove, crvenokose žene od simbola vatre i đavola, koje su najčešće završavale na lomači, postale simbol požude i zavodljivosti, kroz slike fatalnih žena inkarniranih na ekranu ulogama Kristine Hendriks, DŽesike Čejsten, DŽulijen Mur i drugih.

One su jednostavno posebne, drugačije. Imaju nešto uznemirujuće, ambivalentno, paradoksalno, što ih karakteriše i izdvaja.

DŽulijen Mur je sve to i mnogo više. Odavno je zaboravila na vreme kada je imala komplekse zbog svojih pega i crvene kose.

Naprotiv, od toga je napravila svoj zaštitni znak. Svoj adut. Prozračna, svetlucava, produhovljena, ona pleni ne samo svojom pojavom, već i svojim maestralnim ostvarenjima na velikom ekranu. Zahvaljujući njenoj sposobnosti i daru da uđe u potpunosti u karakter svakog lika koji je tumačila, retko kome toliko pripada pridev svestran koliko njoj.

Tu je čitava plejada uloga koje će ostati zapisane u istoriji filma. Setimo se samo njenih uloga u Altmanovim „Kratkim rezovima“ ’93. i Malovom „Vanja iz 42. ulice“, ’94. koja je bila prekretnica u njenoj karijeri.

Zatim uloga u „Noćima bugija“ ’97, „The End of the Affair“ ’99, „Veliki Lebovski“ ’98, kao i antologijskih ostvarenja beznadežnih domaćica u „Daleko od raja“ i „Sati“ 2002, za koje je bila nominovana za Oskara. Uporedo s tim, proslavila se i ulogom Sare Plin u filmu „Game Change“ 2012.

A onda dolazi vrhunac, godina njenog bljeska i slave – prvo je u Kanu osvojila Zlatnu palmu za najbolju žensku ulogu za rolu tragično zabavne i zapostavljene filmske zvezde u Kronenbergovoj satiri o Holivudu – „The maps to the Stars“, a zatim za bravurozni portret sredovečne žene koja ulazi u košmare alchajmerove bolesti u „Još uvek Alis“ za koju je, na oduševljenje publike i kritike osvojila Oskara.

Uz to, igrala je i u mnogim blokbasterima od „Parka iz doba jure“ do naučno-fantastične avanturističke franšize „Igre gladi“ 2023.

DŽulijen Mur je rođena 1960. u Severnoj Karolini, ali je zbog profesije svog oca, koji je bio vojno lice, često menjala prebivališta i školovala se i živela diljem SAD.

Nakon završene akademije za dramu u Bostonu, dolazi u NJujork, gde počinje svoju karijeru serijom televizjskih uloga u sapunicama i malim, minornim ulogama u pozorištima van Brodveja.

O tom periodu, ona kaže: “Počeci nisu bili obećavajući. Ja sam uspela kasno. Čak sam negde oko svoje 30-e godine mislila da sve napustim. Jer to nije bio neki ozbiljan rad. Životarila sam. I pitala sam se – da li će to biti moj život glumice? Da li će to biti sve? A onda je nenadano došao Luj Mal i njegov film ‘Vanja iz 42. ulice’ i sve se promenilo. Moje shvatanje glume i moj umetnički put. Jer, sredinom 90-ih, došlo je do procvata nezavisnog, autorskog filma i ja sam počela da radim sa Altmanom, P. T Andersenom, Tod Hejnsom i drugima.”

I upravo su finese njene glume i sjaj njene ličnosti učinile da zauzme posebno mesto u holivudskom svetu. Ona je nesumnjivi star box offica, muza autorskog i nezavisnog filma, ikona modne kuće l ‘Oreal iz Pariza.

Sa godinama, DŽulijen je postala velika glumica, koju publika obožava, a kritika bespoštedno hvali. Za razliku od svojih koleginica, koje se žale da se sa godinama njihovo prisustvo na filmu drastično smanjuje, Mur je, iako je prešla 60-u, i dalje ne samo prisutna i aktivna, već je prinuđena i da odbija uloge.

Objašnjenje izvesno nije samo u njenoj specifičnoj lepoti – dugoj crvenoj kosi, bledoj, prozračnoj puti i čarobnim zelenim ocčma, već pre svega u njenom izuzetnom, retkom talentu i sposobnosti da iznese zahtevne uloge koje karakteriše originalnost, pa i radikalizam.

“Biti dobra glumica za mene znači da se pre svega eliminiše sve što je artificijelno, da bi se došlo do suštine, do humanosti. Biti dobra glumica, znači istovremeno i biti živa, uverljiva, istinita, na način da gledalac može da prepozna kod vas nešto što mu je blisko. Nimalo ne volim pretvaranje i tetralnost. Volim da probam sve, bez barijera i hijerarhije.” I dodaje: “Volim da provociram i da se krećem iz jednog domena u drugi.

„Džulijen je veliki pobornik svih demokratskih inicijativa i feminističkih akcija i pokreta. “Ja sam aktivna građanka”, kaže ona, “Ne potcenjujem svoje pravo glasa i smatram svojom odgovornošću da kažem kada mislim da je nešto nepravedno ili neprihvatljivo”

 

Kao, recimo, u svetu Virdžinije Vulf. U filmu „Sati“ u kome sam igrala pored Nikol Kidman i Meril Strip. To je bilo strastveno Ja sam veoma radoznala kada su u pitanju ljudska iskustva. Volim kompleksne, složene situacije. Raditi poptpuno naga, kao što sam to ucinila u Altmanovim ‘Kratkim rezovima’ uopšte me nije ženiralo, budući da je priča opravdavala golotonju.”

Pored glume, DŽulijen je veliki pobornik svih demokratskih inicijativa i feminističkih akcija i pokreta. “Ja sam aktivna građanka”, kaže ona, “Ne potcenjujem svoje pravo glasa i smatram svojom odgovornošću da kažem kada mislim da je nešto nepravedno ili neprihvatljivo.”

Na pitanje kako pomiriti privatni i profesionalni život, ona odgovara:

“Ako se izuzme činjenica da je gluma jedan bizaran posao, glumice su žene kao i sve druge. I ja sam kao i druge majke koja žonglira između svog supruga, svoje dvoje dece i svog društvenog života. Kako pronaći pravu ranotežu između svog intimnog i profesionalnog života je veliko pitanje. Ali, svesna sam da sam privilegovana, budući da sam u stabilnom odnosu koji me ispunjava. I držim se Floberovog saveta – ‘Budite obični i smireni u vašem privatnom životu, kako biste mogli da budete divlji, smeli i originalni u vašem poslu’.”

DŽulijen je poznata i kao veliki esteta i poznavalac i ljubitelj dizajna i mode, strasni čitalac, pa čak i kao autor. Do sada je potpisala tri knjige za decu i to sa velikim uspehom.

I evo, opet je u Kanu, kao heroina poslednjeg dela Toda Hejnsa –“Maj-decembar“.

I imajući u vidu njenu klasu, sa velikim šansama da opet osvoji Zlatnu palmu.

Glosa: DŽulijen je veliki pobornik svih demokratskih inicijativa i feminističkih akcija i pokreta. “Ja sam aktivna građanka”, kaže ona, “Ne potcenjujem svoje pravo glasa i smatram svojom odgovornošću da kažem kada mislim da je nešto nepravedno ili neprihvatljivo”

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari