O generaciji bez ideala

Ovaj komad je Bauerovo najznačajnije delo sa kojim se i proslavio i jedan je od najigranijih komada o mladoj generaciji na nemačkom jeziku.

Predstava govori o ljubavnom četvorouglu u kome se kroz rasplet odnosa glavnih junaka artikulišu problemi mladih jedne generacije. U toku jednog dosadnog i lenjog popodneva, isprekidanog nasilničkim ispadima, njihovi odnosi dolaze do usijanja, što na kraju rezultira ubistvom. Teme kojima se predstava bavi su dosada i bezidejnost, jalovi bunt i fascinacija površnim.

Kod nas, komad je prvi put izveden 1998. godine, kao studentska predstava u režiji Ive Milošević. Takođe, Miloš Lolić je režirao predstavu 2012. godine u produkciji bečkog Folksteatra i za nju dobio jednu od najznačajnijih austrijskih pozorišnih nagrada „Nestroj“.

„Originalno ovaj komad govori o četvoro mladih ljudi i njihovoj nemoći i nemogućnosti da uspostave komunikaciju, da nađu neki smisao u savremenom društvu i životu i uopšte neku orijentaciju. Njihovo nesnalaženje je u fokusu komada. Generacija o kojoj Bauer piše je izgubljena generacija bez ideala i upravo u kontri sa vremenom u kome komad nastaje, sa hipi pokretom, antiratnim poklicima i studentskim protestima. LJudi o kojim on piše jesu buntovni, ali je njihov bunt poprilično neartikulisan i to je generacija koja je ušla u neko novo doba i neko novo vreme, a da suštinski društvo kome pripada nije prošlo kroz katarzu, a ta katarza se kod Bauera odnosi na Drugi svetski rat i njegove posledice“, rekla je dramaturškinja Jelena Mijović.

Autori su ovaj komad čitali iz perspektive našeg društva i postavili ga u okviru domaćih sociopolitičkih dešavanja. Generacija o kojoj predstava, u našem kontekstu, govori je generacija devedesetih koja se istrošila u protestima tog vremena, koji su se u velikoj meri ispostavili jalovim. „Mi smo tražili korelate za tu generaciju, za to osećanje sveta u našoj stvarnosti i za tu generaciju koja nije doživela katarzu i koja danas ne može da artikuliše svoj bunt“, dodala je Jelena.

„Mi smo se zapravo bavili tom generacijom tj. rastegljivošću pojma mladosti koji je kod nas jako specifičan i istraživali smo kako ustvari naše društvo stopira naše generacije, i mlađe i starije, da odrastu“, rekla je rediteljka Ana Grigorović.

U predstavi igraju Bane Trifunović, Ivan Jevtović, Dubravka Kovjanić i Jelena Stupljanin, koja, posle jedanaest godina provedenih u Americi, ponovo igra u Ateljeu 212. Premijera predstave je sutra, 19. januara, posle čega će se naći na redovnom repertoaru.