O izolaciji

Ona je između ostalog podrazumevala da svaka tri sata moram da pojedem nešto što samo kod kuće mogu da spremim. Podsetiću, u tom periodu grad je bio raskopan i tri sata su vredela mnogo manje nego danas u saobraćaju.

To je naravno podrazumevalo određene promene i u životnim navikama i u organizaciji života generalno.

Za nekoga ko se bavi javnim poslom ubrzo se ispostavilo da takav ritam dijete ne mogu da ispratim ako ne obustavim neke aktivnosti. A to je dovelo do jako mnogo objašnjavanja, a maltene i pravdanja raznim ljudima koje često ni ne poznajem a potrebna im je moja pomoć ili prisustvo iz ovog ili onog razloga.

Kao neko ko je radio u medijima, i imao vlastita dela koja su bila predstavljana, potpuno sam svestan jedne sinergije koju stvaramo svi zajedno kao činioci kulturne scene, od nas stvaralaca do novinara bez čije pažnje i strpljenja niko ne bi znao za ono čime se bavimo.

Tim pre su mi takva iznuđena odbijanja nastupa stvarala nelagodu jer sam bio potpuno svestan svoje dužnosti.

Kretanje sam sveo na mesta gde sasvim sigurno mogu da stignem za kratko vreme, mahom peške, a ceh su platile razne prijatne lične stvari ali i profesionalne – između ostalog i gostovanja u medijima, nastupi na javnim skupovima, za koje istini za volju nisam imao ni energije.

Kako recimo doći na promociju knjige tokom Sajma knjiga, a još neizvesnije – kako se vratiti sa nje na vreme?

Rešenje za taj problem zvuči jednostavno – kažeš da ne možeš. Ali to onda mora biti ispraćeno i objašnjenjem koje je iskreno ali zvuči pomalo ekscentrično, pa nekima i neuverljivo ili drsko.

U tom periodu poluizolacije, polovinom januara ove godine dobio sam SMS od jedne novinarke u vezi sa nekom emisijom. Pitala me je kada bismo mogli da se čujemo.

Sada već snažno opredeljen da do kraja dijete sačuvam svoj mir, a već umoran od objašnjavanja, pravdanja itd. na poruku sam odgovorio da se možemo čuti u aprilu.

Verujem da je poruka delovala kao da se neumesno šalim, ali bila je iskrena. Odgovor koji sam dobio bilo je kiselo prihvatanje. U redu, čujemo se u aprilu.

Danas, ova moja poruka deluje vizionarski. Sada zaista lako možete da zamislite situaciju u kojoj neku najjednostavniju stvar morate da pomerite za sledeći mesec.

U tom smislu, nadam se da će ova aktuelna situacija povećati osetljivost ljudi između ostalog i prema životnim okolnostima drugih. Da će razviti razumevanje za to da ponekad i kada nije pandemija ljudi prosto ne mogu da im izađu u susret, i da to treba poštovati, a ne ulaziti u ubeđivanje, postiđivanje i druge vrste pritiska.

Danas kada nekome kažeš da si u izolaciji, nećeš naići na pokušaj da te ubeđuju da izađeš. Tako treba da bude i kada imaš neki drugi problem. Iz ove pandemije ćemo naučiti mnoge lekcije.

Neka jedna od njih bude i ova kolektivna samoizolacija iz koje će proisteći razumevanje da neki ljudi i kada u zemlji nije vanredno stanje možda ne mogu uvek da odgovore na tvoje potrebe.