O jednoj izmaštanoj zemlji koja (ni)je postojala

O Jugoslaviji sam čuo priče raznih ljudi, a iz njihovih priča delovalo je kao da je ona savršena zemlja. O njoj se govorilo kao o bajci, Diznilendu, a u kontrastu sa Srbijom, sa sadašnjošću – kazao je Bon Park, nemački reditelj i pisac teksta predstave „Jugojugoslavija“, na konferenciji za medije koja je u skladu sa temom bila održana u Muzeju 25. maj (Muzej Jugoslavije) i Kući cveća.

Premijera ove predstave je sutra na Velikoj sceni „Olivera i Rade Marković“ Beogradskog dramskog pozorišta.

Dizajn projekta osmislili su Julija Nusbaumer i Bon Park.

U predstavi učestvuju dečiji hor i bend, a kompozitor je Ben Rosler. Glumci u predstavi su: Isidora Simijonović, Jadranka Selec, Jelena Čvorović Paunović i Nikola Malbaša.

– Namera mi je bila da napravim komad gde ne samo Srbi, ljudi koji su živeli u Jugoslaviji, čeznu za tom idealnom zemljom, već i da Nemac ima taj osećaj – kazao je  Bon Park.

Komad nije zasnovan na činjenicama i istorijskim izvorima, već na sećanjima i osećanjima ljudi sa kojima je autor i reditelj razgovarao na projektu i van njega.

Upitan da li se oseća u tom trenutku, na mestu sećanja na nekadašnju Jugoslaviju oseća „kao kod kuće“ Bon Park odgovorio je negativno i dodao da to nije loše jer osećati se drugačije nego „kao kod kuće“ takođe može da bude lepo.

Njega je srpski mentalitet fascinirao još kad je prvi put bio u našoj zemlji, jer pristup rešavanju problema kod nas doživljava kao zbunjenost ispunjenu humorom.

Park u tome vidi nešto pozitivno.

– Uspeli smo da stvorimo jednu čarobnu zemlju u budućnosti, a potom i da budemo svedoci toga da ona više ne postoji. Da stalno evociramo i čeznemo za nečim što je bilo u nekoj neizvesnosti i strahu od toga šta će biti u budućnosti. Slikamo sliku iz budućnosti koja je futuristička, ali je na momente strašno koliko je savremena – primetila je povodom predstave glumica Isidora Simijonović.

Ona je pojasnila i to da se u predstavi ne govori o našoj Jugoslaviji, već je predstava inspirisana idejom o zemlji koja je ujedinjavala neke narode i koja je bila toliko lepa i čarobna da je malo neverovatno da je postojala.

Ne bavi se konkretno Jugoslavijom, već osećanjima ljudi koji su ostali bez nje, koji su ostali da se sećaju i čeznu za jednom takvom zemljom, istakla je glumica.

O reditelju

Bon Park jedan je od najznačajnijih mladih nemačkih pozorišnih stvaralaca. Višestruko je nagrađivan autor, podjednako kao pisac i kao reditelj. Nedavno ga je pozorišni časopis „Teatar hojte“, u kategoriji „Mlade nade“, proglasio za najboljeg reditelja, a njegovu operu za mlade „Tri milijarde sestara“ za najbolju predstavu. Bio je gostujući reditelj u švajcarskom ZHdK-u i gost-student u produkcijama Franka Kastorfa, Vernera Šredera i Heiko Kalmbah. Njegove predstave i drame izvode se u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Poljskoj i Rusiji, a rad se odlikuje svojevrsnom melanholijom i istančanim osećajem za apsurde socijalne i političke svakodnevice. Zanimljivo je što je Park 2008. godine upisao i studirao slavistiku na Humboltovom univerzitetu u Berlinu, s posebnim interesovanjem za srpski jezik i književnost. Više puta je posetio Beograd.

– Film Bi-Bi-Sija koji će gledaoci pratiti na TV kanalu Epic drama (pod naslovom „Poseta inspektora“) još jednom će potvrditi aktuelnost ovog dela koje i danas – kada bogati jedva primećuju siromašne, a globalizacija i neoliberalizam im širokogrudo obećavaju trajnije blagostanje – kao i pre sto godina upozorava čovečanstvo da se osvesti.