O korupcijama i prevarama na globalnoj kompjuterskoj mreži

Teme filmova koji su pristigli iz svih delova sveta su bile raznovrsne, od preživljavanja na balkanskoj ruti, do života u malom mestu u Norveškoj ali i pritiska tradicionalne porodice širom naše planete. Svi filmovi imaju u fokusu promene koje se dešavaju kako u samom čoveku tako i društvu.

Film „Put patriotizma“ švedske rediteljke Karolin Troedson govori o sutkinji Mari Tuma, koja vodi veliko međunarodno suđenje u slučaju korupcije, protiv prvooptuženog za ratne zločine i bivšeg ministra samoproglašene kosovske države Fatmira Limaja. Sutkinja koristi sva dostupna sredstva u borbi za pravdu, ali je suočena sa sumnjivim svedocima, političkim pritiskom i nepredvidivim okruženjem. Istina postaje sve manje jasna jer odlučni Limaj dovodi u pitanje svaki zaključak u ovom sudskom postupku.

Ostvarenje „Sakava“ čiji je autor Ben Asamoah kroz zanimljiv vizuelni jezik i montažu govori o mladim Afrikancima koji za život zarađuju varajući ljude preko interneta. Pokušava da odgovori na pitanje kakve se ljudske sudbine kriju iza ljudi koji to rade. U Gani, gde je film i snimljen, stopa nezaposlenosti mladih je veoma visoka. Zato su se mladići i devojke okrenuli prevarama na globalnoj kompjuterskoj mreži, kako bi uz pomoć animizma i vudua zarađivali za život.

Ta praksa je nazvana Sakava. To je film o novoj generaciji u Africi koja se prema digitalnom svetu odnosi na svoj način. Ama je mlada majka koja je tek ušla u posao. Lik čiji je pseudonim OneDollar pokušava da uštedi novac koji je zaradio za putovanje u Italiju. Frensis, najiskusniji od njih, podučava mlade trikovima zanata. Ove priče prepliću se putevima elektronskog otpada.

Film rediteljke Katrine Kjaer „Žudnja za povratkom“ je intimna priča od globalnog značaja, o posledicama sistemskog kršenja ljudskih prava u međunarodnom sistemu za usvajanje dece, a prikazana je iz ugla tinejdžerke, kao glavnog lika u filmu i njene lične borbe za pravdu. Koristeći snimke koji pokrivaju period od više od pet godina, pratimo Etiopljanku Ami u najznačajnijem periodu njenog života, od 13. do 18. godine. Ami je u svojoj devetoj godini napustila majku i dve sestre u Etiopiji, odmah nakon što je proglašena podobnom da bude usvojena u Danskoj. Nikad se nije prilagodila životu u toj zemlji, svojoj danskoj porodici i tamošnjoj kulturi.

Osećala je duboku čežnju i tugu zbog gubitka svoje porodice, jezika i kulture. Žudnja za povratkom prati borbu ove mlade osobe protiv danskih i etiopskih vlasti uz njene pokušaje da poništi status usvojenog deteta i ostvari svoju najveću želju: da obnovi odnos s porodicom, koji je uništavan iz dana u dan, jer je bila usvojena kada je imala devet godina.

Intuitivni fudbal

Prikazan je i dokumentarni film „Trener“ autorke Olge Abramčik o beloruskoj reprezentaciji za slepe i slabovide osobe. Posebnost ove projekcije ogleda se u tome što organizatori festivala, u saradnji sa Udruženjem „Novis“, pripremili audiodeskripciju filma, pa je veliki broj slepih i slabovidnih osoba prisustvovao projekciji i pratio film. Glavni junak filma je Oleg Kirilov, trener neobičnog tima koji igra intuitivni fudbal. NJegovi igrači su članovi reprezentacije Belorusije u mini fudbalu za slabovide, a svaki od njih je završio na terenu iz različitih razloga, idući prema istom cilju – zadržati status pobedničke ekipe u nacionalnom prvenstvu. Kirilov je odrastao u porodici u kojoj je bilo osoba sa invaliditetom i dobro zna kako treba komunicirati sa svojim igračima. On nije samo njihov trener, već im je i prijatelj.