O Kosti Bunuševcu Uroš Đurić, Saša Pančić i Čedomir Vasić

Đurić je istakao da odlazak Bunuševca ostavlja veliku prazninu na ovdašnjoj sceni, dodavši da je ovaj autor i privatno bio jedinstven.

– Letovali smo zajedno u nekoliko navrata, bili su to nezaboravni dani. Ogroman gubitak za ovu sredinu koja u javnom životu sve više oskudeva u ličnostima što nose auru samosvojnosti i specifičnosti lišenih merkantilnih pobuda, već su ono što jesu iz unutrašnje nužnosti, lišeni inhibicija, neopterećeni vladajućim trendovima – ističe Uroš Đurić.

Čedomir Vasić, vizuelni umetnik i profesor emeritus Univerziteta umetnosti u Beogradu, koji je studirao zajedno s Bunuševcem, priseća se glavnih odlika njegovog likovnog izraza i Kostine znatiželje da peče zanat kod različitih profesora na Akademiji.

– Kostu sam upoznao na prvoj godini studija Akademije za likovnu umetnost 1966. godine. Bili smo dve godine u klasi Lazara Vozarevića i zajedno delili sve napore ovladavanja likovnom materijom po metodu ovog neobičnog stvaraoca i pedagoga. Od samog početka Kosta je pokazao istančan osećaj za liniju i crtež ali i ogromnu radoznalost da se oproba u različitim tehnikama i pristupima slici. Tako je u naredne tri godine promenio tri profesora: Mladena Srbinovića, Cucu Sokić i Stojana Ćelića. Ishod tog istraživanja bilo je eterično, skoro ezoterično slikarstvo elegantnih figura i arhitektonskih oblika, svetlog, čistog kolorita i čvrstih kompozicionih odnosa. Ono je postalo prepoznatljivo obeležje njegove umetničke ličnosti a nosilo je i sve osobenosti njegove ljudske prirode, nesputane a pristojne, maštovite, vrlo koncentrisane i uvek dobronamerne. Naše rano poznanstvo uticalo je da smo se uvek dobro razumevali štogod da smo kasnije radili zbog čega će mi nedostajati naši povremeni ali sadržajni susreti – ispričao je za Danas Čedomir Vasić.

Na društvenim mrežama od Koste Bunuševca su se oprostili njegovi prijatelji i kolege, a u mnogim od tih objava stoji da je on, „naš Endi Vorhol“, retko dobra osoba tananih osećanja za koga ovdašnja sredina nije nikad imala dovoljno razumevanja.

„Otišao je čovek koji je stvorio svoj svet da bi imao gde da ode. Pozdrav, prijatelju, meni ćeš ostati među ratnicima svetlosti“, poručio Mario Leone Bralić.

„Divni Kosta. Nismo ga za života dovoljno cenili i slavili njegov vanserijski talenat“, napisala je Tanja Šikić.

„Kosto, zaigraćemo mi još koju predstavu na kraju crne rupe sa Sonjom i Čavketom. Samo da dođem do vas. I putuj, odmori se od ovog strašnog sveta“, poručila je Aleksandra Ilić Lazarević.

„Moja prva ljubav prema drugačijem, originalnom, lijepom nastala je dodirom sa stvaralaštvom Koste Bunuševca“, istakla je Mihaela Todorović.

„Zbogom, dragi prijatelju. Uživajte na onom svetu. Neka vas čuvaju vilenjaci, a četkica i pero neka budu uz vas“, poručila je Vera Marković.

Umetnik Saša Pančić oprostio se od svog bliskog prijatelja u duhu Kostinog senzibiliteta.

– Kada je pre dve godine Kosta Bunuševac, sa adhoc skupljenim bendom, održao koncert u holu Parobroda, Žikica Simić je rekao da je za njega to bio pravi Dada bluz doživljaj! Koliko se sećam, to je bio njegov poslednji javni nastup. Odatle je izašao niz kratkih Kostinih „umotvorina“ spakovanih u jednu malu kartonsku kutiju. Možda je u ovom trenutku najbolje otvoriti tu kutiju i iz nje će progovoriti Kosta direktno. Bez nepotrebnih viškova, koje bismo mi stvarali u govoru o njemu – rekao je Saša Pančić citirajući svog prijatelja:

„Trans galaktički agent TER MO FOR podnosi izveštaj“.
„Može i po nebu da se šeta“.
„Pokušaj je bio divan“.
„Ako treba prolazim i na crno“.
„Nema nazad“.