O laganju, pa još i lošem

Nisam ni najmanje zainteresovan za razloge i motive zbog kojih je Tatjana Rosić izgovorila baš takvu rečenicu jer me načelno ne zanima u čemu je njen problem – ni kad sam ja u pitanju, a ni generalno u životu; njenu zlonamernu, ali plitku i stupidnu (jer lako opovrgljivu) laž, ipak, ne želim da prećutim zbog čitalaca „Danasa“, koji bi mogli – misleći da čitaju reči pribrane, ozbiljne i odgovorne osobe – bez proveravanja poverovati u njenu tvrdnju. Elem, kaže novinarka „Danasa“ da kaže Tatjana R.: „NJegov“ (Davida Albaharija, op. T. P.) „roman ‘Brat’ je najozbiljniji domet što se tiče homoseksualne i transrodne priče – smatra ona. Dodaje da se u ovom delu radi o dvostrukom ubistvu transrodne osobe koje se dešava u Zemunu. Svi kritičari koji su prikazivali roman, uključujući i Teofila Pančića, bavili su se čuvenom Albaharijevom pričom u priči, intertekstualnošću, a da nigde nisu pomenuli sadržaj romana“.

Drugim rečima, „homoseksualna i transrodna priča“ je iz nekog razloga tabu za (da li plašljive, ili stidljive, ili možda čak homofobne?) književne kritičare serbske, „uključujući i Teofila Pančića“, iz nekog razloga posebno apostrofiranog. Dobro. Hajde da vidimo. O romanu „Brat“ i o još dvema knjigama Davida Albaharija pisao sam u „Vremenu“ br. 941 od 15. januara 2009. U delu teksta posvećenom ovom romanu piše i ovo: „Kako god, zašto Robert nekako i ‘nije’ njegov brat? Zato što, ispostaviće se, Roberta inače zovu Alisa… Iz razloga koji će biti više nego jasni i upečatljivi kada izađe iz toaleta, presvučen(a) od glave do pete… Filip tako, prevladavši početni šok, simbolički iznova stiče žuđenu sestru, ali je odmah i gubi: njen višestruki identitetski ‘prestup’ biva drastično kažnjen na licu mesta, u ‘Brionima’, iz najbanalnijeg mogućeg razloga (siledžije koji ne može da gleda ono što vidi kao ‘pederska posla’) a Filip ne uspeva da se natera da učini bilo šta da to spreči, ublaži, ili makar sanira posledice“.

Šta tu, dakle, nedostaje? „Homoseksualna i transrodna priča“? Jok. „Pominjanje sadržaja romana“? Neće biti. A ako problem/nedostatak ne možemo da lociramo u tekstu narečenog „uključujući i Teofila Pančića“, onda će biti da je negde drugde, ali već sam rekao da mene problemi koji dovode do toga da neko tendenciozno konfabulira ili prosto srpski rečeno – laže, ne zanimaju. Samo neću da dopustim da laž olako prođe neprepoznata i neimenovana, stekavši tako nezasluženi legitimitet neupitne činjenice.