Sa senzibilnošću koju samo veliki umetnici fotografije umeju i mogu svojim kamerama da daju, Herlinde Kelbl, renomirana autorka foto-portreta ličnosti iz sveta politike, umetnosti i javnog života, portretisala je nemačke Jevreje koji su uspeli da se otmu nemani Šoa, demonskom ništavilu Holokausta.
Neki od preživelih Jevreja su se posle 1945. vratili iz egzila u Nemačku ili Austriju. Većina ih je ostala u zemljama u kojima su našli trajno utočište. Herlinde Klebl ih je pitala za razumevanje njihove jevrejske tradicije, religije i domovine i njihova sećanja zabeležila u vidu razgovora i grandioznih foto-portreta.
Tako je nastala galerija portreta jedne generacije koja svedoči o intelektualnoj i duhovnoj klimi nemačko-jevrejske simbioze, o razaranju te kulture i onima koji su je preživeli. Na ovoj izložbi crno-belih portretnih fotografija koje su nastale u godinama 1986 – 1989. odslikavaju se egzistencijalna iskustva, individualni životni putevi i lične sudbine. Iz razgovora o judejskoj tradiciji u najtamnijoj eposi nemačke istorije nastalo je ovo potresno delo o svedocima i žrtvama.
Herlinde Kelbl, rođena 1939, fotografkinja i autorka je dokumentarnih filmova. Ona je sarađivala sa redakcijama uglednih listova i časopisa kao što su Stern, Die Zeit ili New York Times. Izlagala je u velikim nacionalnim i internacionalnim galerijama i muzejima. Ovde je među drugima reč o portretima Eriha Frida, Bruna Betelhajma, Bruna Krajskog, Karla Popera, Marsela-Rajh Ranickog, Emanuela Levinasa, da spomenemo samo najpoznatije.
Koncipirana u okviru sećanja na 1700. godišnjicu života Jevreja u Nemačkoj, izložbu koja traje do 2. jula, otvorio je krajem maja predsednik Nemačke u penziji Joahim Gauk.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
