O preterivanju i čekanju boljih dana: Preporučujemo vam dva sjajna nova albuma

Sofia Kourtesis – Madres

U ona stara, mračnija vremena, pre interneta, ljudi, mahom usled neobrazovanosti i neznanja, voleli su da kažu da je elektronska muzika gruba, tupa, i bez ikakvog dodira emocija. Sva sreća pa su ti dani za nama. Međutim, ako je još nečiji state of mind na tom, starom računanju vremena, album Madres, perunaske elektronske umetnice Sofije Kurtesis je pravo mesto za početak i druženje sa haus muzikom.

Na ovom albumu, pored klasične postavke klabinga ritmova, bitova i muzike za đuskanje, postoji nekoliko životnih priča koje se tiču i koje će razumeti i oni koji ne provode noći i jutra u mračnim znojavim klubovima.

Album je komponovan tokom perioda kada se zdravlje Sofijine majke naglo pogoršavalo usled dijagnoze raka. Za to vreme, Peruanka je preko svoje muzike, uspela da kontaktira istaknutog nemačkog neurohirurga Petera Vajkočija, koji je kasnije operisao njenu majku, produžio joj život, i kom je album i posvećen. Ne treba napomnjati da sva tuga, bol i bes, ali i vera u sutra, sav emocionalni prtljag koji je Kurtesis ponela sa sobom je utkan u zvučne pejzaže ovog albuma. Naravno kvalitet ovog albuma je i u tome što sve to se čuje i bez znanje o priči iza.

Jedna od ključnih numera na albumu je „How Music Makes You Feel Better“ i ona bi mogla da bude i mantra za ploču u celini. Ova numera samo grubo počinje jednoličnim udaranjima, da bi bila zakićena acid house detaljima, soulfull vokalom ali i horskim vokalnim pasažima. Ona nam ne govori bukvalno kako se od muzike osećate bolje, već nam to pokazuje mešavinom elektronskih i organskih elemenata do kojih nas vodi prelepi, topli ritam.

Kurtesis živi na relaciji između rodnog Perua i svog „usvojenog“ doma Berlina i obe kulture su ovde prisutne. Zvučno možda različite, ali u njenoj muzici nisu nekompatibilne. „Madres“ se identifikuje kao Euro haus muzika, ali je na mnogim mestima prožeta latinoameričkim zvucima i začinima. Uz plesne hitove koje nudi, na prvi pogled će privući i ime Manu Čaoa koji gostuje, putem sempla na traci „Estacion Esperanza“.

Njena muzika se hitro zaleće prema vama, ponakad brzo i grubo, kao pod pretnjom, ali vrlo brzo umesto u konflikt i sparing sesiju, nudi vam zagrljaj svojom melodijom, ljubavlju i melnholijom. Svim onim emocijma koje su prolazile kroz Sofiju dok je snimala ove pesme.

„Madres“ je superioran, briljantno konstruisan elektronski album za ples, sa prepoznatljivim sopstvenim identitetom i novim detaljima koje ćete otkrivati sa svakim novim slušanjem a takvih nema previše u blizini.

Zhiva – Preterujem

Jedna od onih „privrednih grana“ u porastu poslednjih deceniju ili dve, svakako je preterivanje. I to u svemu, od hedonizma do kukanja. Bez mogućnosti da se pronađe neka (zlatna) sredina.

Preterivanje je i glavna tema naslovne pesme prvog albuma, mlade pevačice Zhive, čije nam izdanje upravo stiže sa beogradske etikete Glitch records. Zhiva na prvi pogled upada u oko, zbog svog stajlinga i intersantne (plave) boje kose, ali ono što je bitnije, muzički nudi mnogo, mnogo više.

Album „Preterujem“ se naslanja na moderne tendencije pop muzike u poslednjih nekoliko godina, gde se bez problema, iz pesme u pesme šaltaju raspoloženja kao daljinskim na TV ekranu. Od nešto mračnijeg koji nastaje usled teskobne brzine svakodnevnog života, do onog veselijeg i sunčanijeg, ipak skladnijeg za mlade ljude (bezobzira na sve).

U devet pesama je tematski uspela da obuhvati sve one sitnice koje čine život. Ljubav, izlasci, svakodenvno trošenje vremena, ali i odgovori na životne izazove. Šarenolikost tema upotpunjena je i različitim muzičkim stilovima. Drum ‘n’ bass se prethodnih godinu ili dve vratio na velika vrata u muziku, i to baš kroz pop žanr. Zhiva to očigledno zna, pa ovaj (za neke) zaboravljeni žanr, razlomljenog ritma koristi da bi ubrzala svoje svakodnevne gradske priče na brzinu koja njoj godi. Kad nije D’n’B, (Jutro) muzički šareniš se kreće preko regea, 2-stepa ili brit r’n’b ritmova poput Džordže Smit (Da se smejem), sve do dakerskijih pop pejzaža, pod uticajem danas veoma popularne Bili Ajliš (Sagorevam, Topljenje).

Ipak, ako treba jednu pesmu sa ovog albuma pustiti, da vas najbolje upoznamo sa Zhivinom muzikom, onda je to svakako „Preterujem“. Tu imamo sve, brzi DnB ritam, njeno pevanje koje često prelazi u repovanje, sa tematikom skolonom svima, o velikoj želji da uradimo, sve, sada i odmah, ali i dan traje samo 24h za naše želje, ili kako reče veliki niški pesnik Furio Đunta, „mnogo prepreka, a samo dva lakta“.

Zbog prevelike želje, veličine zalogaja i širine kojoim Zhiva „preteruje“, mogla je lako da izgori u ovom pokušaju, ali zahvaljujući stabilnoj produkciji, ali shvatanju da je iznad svakog koncepta i priče najbitnije ono – pop u pesmi, album „Preterujem“ postaje pravi mali biser modernog zvuka koji, ako ga sreća posluži, može da dođe do zaista velikog kruga slušalaca.