O proleću, slovenskom i arapskom: Preporučujemo vam dva sjajna regionalna albuma

Pips, Chips & Videoclips – Vesna

Kad ste poslednji put čuli pesmu sa ovih prostora, gde je u prvom planu bilo neko žensko ime. O imenu albuma i da ne pričam. Naravno govorimo o ovim (našim) gitarsko – alternativnim usmerenjima. Neki Žare ili neki Goci su sigurno opevali kakvu ženu u skorije vreme.

Otud je anomalija da nam stiže album pod imenom „Vesna“ i to od grupe Pips, Chips & Videoclips, ali i ime pesme, kao i lika koji se proteže nekoliko puta kroz trajanje albuma. Ali to je samo početak drugačijih stvari koje ovaj zagrebački bend nudi na svom novom albumu, nakon 10 godina pauze.

Kako su razni velikani alternative, indi, ili brit popa želeli tokom godina da istražuju i eksperimentišu sa svojim zvukom, često bi promenili ime firme, iliti benda, ne bi li neometano nastavili sa drugačijim poslom. Dejmon Albarn prvi pada na pamet kad je krenuo da radi sa Gorillaz umesto sa Blur.

Dubravko Ivaniš Riper nikad nije menjao Pipse, već je sva svoja istraživanja, traganja (i lutanja) inkorporirao u svoj matični bend. Svaki put kad bi dosegli do vrhunca svog bivstvovanja i sviranja, oni bi rešili hrabro da krenu u nepoznato. Pa su tako snimili, nakon velikih uspeha devedesetih, dva drugačija albuma „Drveće i Rijeke“ i „Pjesme za Gladijatore“. Album „Volt“ iz 2013. je bio svojevrstan povratak u formu, sa hitovima i koncertnim adutima, tako da je nekako normalno da dobijemo novi eksperiment iz ove kuhnje. I tako i bi.

Osam pesama i nekih pola sata materijala, sa pesmama koje gotovo i da nemaju onu klasičnu strukturu strofa refren, ili ih i ima, ali su one začinjene novim mašinama i dugmićima u produkcjij, sa kojima se bend zaigrao. Pravoverni fanovi koji i dalje očekuju da „električne gitare pobeđuju“ su zgroženi, ali njih odavno više niko ništa ne pita.

U nekolicini pesama, kroz sintove, semplove, pomalo autotjuna, i  tekstove, koji su, kako je iz samoparodje otpevao i sam Riper “napisane na nerazumljiv sleng” bend je nastavio da progovara o svakodnevnim stvarima života kako zagrebačkih ulica (SSND), tako i toplih ušuškanosti polusređenih života (Klijenti), i maštanja o onome što se dešava mimo njih (Vesna).

Ipak, centralna pesma sa pozdravom i omažem njujorškim velikanima, bendu LCD Soundsystem, „Većinom“, stoji sama za sebe kao gromada od pesme koju je bend napravio, sa temom razračuvnavanja kako sa samim sobom, tako i svojom okolinom i radom, i takva zvuči gotovo testamentarno.

Takva kakva je, direktno ulazi u top 5 najboljih koje su Riper i Pipsi ikad napravili, što je zaista ogroman uspeh kad bend nakon 30 godina postojanja, može sebi da dozvoli da odsvira nešto tako dobro, veliko i novo.

The Cyclist Conspiracy – Mashallah Plan 

Teško da je bilo šta ostalo od navijanja za kauboje u onoj staroj, kako filmskoj, tako i podeli iz dečije igra na bele tipove sa šeširima i Indijance. Prvo su vesterni, a onda je i istorija krenula da objašnjava ko je bio dobar, a ko loš momak u tom sukobu.

Prvi album domaćeg sastava The Cyclist Conspiracy već nam svojom prvom pesmom „The Great staurocycle“ jasno stavlja do znanja na kojoj su strani istorije. Dok se ritam zaleće, brze i reske gitare nam nude distorzirani tex – mex ugođaj, ženski vokali oponašaju Indijanke koje pevaju svoju pesmu oko logorske vatre. Taj tempo i ta poruka dolaze na početku, ali i ostaju do kraja izdanja po imenu Mashallah Plan. Samo se jezik područja kroz minute menja.

Velika ekipa, desetak ljudi stoji iza benda, svira i stvara kroz široki spektar uticaja sa raznih meridijana. Pa tako pustinje Meksika, zameniće osećaj koji najviše podseća na hard rok bend sa jugoistoka Evrope, gde će gitara jako često zazvučati kao da svira električni buzuki, samo da bi nam od punokrvnog rokenrola došla do predgrađa Istanbula i često zaplovila kroz južnovetrovski vajb. Sa naravno začinima severne Afrike.

Vokali postoje, ali ne pevaju reči, već su još jedan instrument, a Indijanke sa početka albuma postaju vile, kako melodija postaje melos.

Bend je dobio ime po čuvenom Basarinom romanu „Fama o biciklistima“ i odaje poštovanje prevoznom sredstvu koje je izdržalo mnogo mračnija doba od ovog, pa će valjda izdržati i ovo novo. Na ta dva točka se svet valjda lakše prelazi iz tačke A u tačku B.

Sedam pesama, skoro pa instrumetnalnih, pozivaju na ples ali i bes. Mashallah Plan (sjajna igra reči) pojavio se za italijansku izdavačku kuću Subsound Records. Ako ovaj tajfun od benda poseti vaš krajeve, nemojte biti ludi da ne posetite njihovu svirku, jer ono što čujete na snimku, tek u živoj verziji dobija svoj pravi izgled i cilj.