– Linija ove predstave je preplitanje priče u kojoj tri generacije žena forenzički ispituju i traže istinu, premda stalno beže od nje. To je istina koja stoji iza velike laži, velikog mita. Prema rečima filozofa Zigmunda Baumana „Čovek suštinski traži prostor i bira između sigurnosti i istine“, to je moto predstave „Kamen“ – rekla je dramaturškinja Katarina Pejović najavivši premijeru ove predstave u foajeu Beogradskog dramskog pozorišta.
Predstava u režiji Patrika Lazića premijerno se igra 11. decembra na Maloj sceni BDP-a, pretpremijera biće odigrana 10, a reprize su na repertoaru 12. i 13. decembra. Sva izvođena počinju u 19.30 časova.
Pejović kaže da je u pitanju savremeni tekst nemačkog autora Marijusa fon Majenburga iz 2008. godine. Pisac je, prema njenim rečima, zaronio u temu koja se konstantno provlači kroz nemačku istoriju, koja počinje sa Drugim svetskim ratom i traje i dalje. U pitanju je preispitivanje uloge malog čoveka u velikoj istoriji: šta se moglo uraditi, kakvi su se izbori donosili, kada je moglo da se govori dok se ćutalo, kada se okretala glava, a trebalo je da se gleda u određenom smeru…
– Ta tema je i dalje veoma bolna, danas možda više nego pre deceniju, dve. Imamo čime da komuniciramo kroz ovu predstavu i tekst, koji je komplikovan i prepliće pet različitih epoha, od 1935. do 1993. Sve one godine bitne u istoriji Nemačke, koje su vezane za turbulencije nacizma, Drugog svetskog rata, egzodusa, etničkih Nemaca, podela Nemačke na Istočnu i Zapadnu, ponovno spajanje Nemačke… – objašnjava dramaturškinja.
Ona je konstatovala i da, osim što to znamo iz istorije, slično iskustvo imamo i kao generacija koja je doživela poslednje ratove na ovim prostorima.
– Kuću u Istočnoj Nemačkoj pratimo kroz tolike godine u predstavi, i kroz tri velika sistema: nacizam, socijalizam i demokratiju. Pratite kako je svaki sistem koji je dolazio donosio svoju varijantu istine, kako se ta istina fabrikovala i menjala kroz promene sistema, i kako je onda postalo moguće da se nešto što je vrlo nedvosmisleno bio fašizam sada može nazvati antifašizam. Osećao sam da je to vrlo istinito i da i mi živimo u tom sistemu gde se stalno uverava da je nešto što je crno zapravo belo i ako nije belo onda je u najmanju ruku sivo, pa je tako i sve relativizovano. To me je provociralo – kazao je reditelj Patrik Lazić.
On je dodao da predstava počinje i završava se sa istraživanjem treće generacije, unuke u toj porodici, koja želi da sazna šta je prava istina.
– Ja sam se kao autor tu najviše povezao jer osećam da i ja pripadam toj generaciji koja je nasledila svašta i ponela taj kamen, pa je sad pitanje šta ćemo sa tim kamenom uraditi, da li je dovoljno da ga znamo i priznamo ili nešto sa njim treba činiti. Trudio sam se da predočim dilemu i teret tog kamena – ističe reditelj.
U predstavi koja je nastala kao koprodukcija BDP-a sa Zagrebačkim kazalištem mladih igraju: Mirjana Karanović, Nataša Marković, Iva Ilinčić, Doris Šarić Kukuljica, Mia Melcher i Dado Ćosić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
