O vetrometini i vetrokazu koji je promenio strane sveta

Kusturica, koji je inače inostrani član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske, prvobitno je trebalo da govori na temu „Bog je kultura“, ali je, kako je objasnio, shvatio da mu za ovako veliku temu treba mnogo više vremena, te je zato svoja razmišljanja o ovom pitanju podelio u tri referata, od kojih je juče predstavio prvi.

Reditelj i pisac je pročitao priču u kojoj je pesnik Matija Bećković i on, šetajući Beogradom da bi zatim otišli na Mećavnik, vode izmišljeni razgovor o pitanju – gde su Srbi u svetskoj priči. Na ovakvu formu se odlučio, jer, kako je rekao, ono što Matija kaže zvuči mnogo ozbiljnije nego ono što on napiše.

Kroz motiv vetrokaza sa limenim petlom, i anegdotu o čoveku koji je postavljajući ovakav vetrokaz poremetio strane sveta, ovaj izmišljeni razgovor bavio se pitanjima šta u političkom smislu znači biti na istoku ili zapadu, i gde su tu Srbi, ali i šta bi po njegovom mišljenju trebalo dalje činiti.

„U poslednje vreme vetrovi duvaju jako, ali strane sveta veoma dobro čuvaju svoje pozicije. Ostaju iste. Sve se menja a te strane se ne menjaju. Meni je jednom rekao jedan čovek da bi umesto petla najbolje bilo da se vrte strane sveta i da se petao dovoljno vrteo i da treba da zamene mesta. A danas ako si ispao iz mode, to ti je gore nego da te živog sahrane. Dosadno je kad je sve uvek isto. Kažu kad bi sever bio jug a zapad istok, to bi sve izbacilo iz dosade i monotonije, a ove što se igraju ratova, to bi razbilo. Pošalješ tenk u Istanbul a on završi u Kopenhagenu“, govorio je Kusturica.

Pitajući se šta ćemo mi, „naslednici Svetoga Save“ – „na koju stranu, jer mi smo ni istok ni zapad“, on nastavlja da se moraju pratiti metereološki izveštaji, jer „ko zna da čita njihove izveštaje, pola je fakulteta završio“.

„Jedan od izveštaja kaže: sa zapada duvaju stalni vetrovi i u Srbiju stižu sa Atlantika i prouzrokuju najveće promene. Nekada i sa severa i iz Ukrajine duva vetar, ništa nema da ga zadrži i oslabi dok ne stigne do nas. Jug za nas i nije neki vetar. On u Beogradu kao i u drugim gradovima najavi kišu. Istočni vetrovi stižu na kraju i često na dramatičan način zakomplikuju stanje stvari. Ti vetrovi se umešaju i opasno se suprotstave zapadnim koji donose stalne promene. Najgore je kada svi vetrovi duvaju u isto vreme. Još kada pada sneg, tek onda nastaju nevolje. Nit šta vidimo nit šta čujemo“, čitao je dalje Kusturica.

On dodaje da ispada da je držati stranu sami sebi opet čista glupost. „Tu se sukobe opet carstvo nebesko i carstvo zemaljsko“, kaže Kusturica.

„U vremenu u kojem živimo sve je besmisleno ako ostane sve kako je bilo. Tačnije dok se strane sveta ne promene. Pred nama kao što već rekoh su već neophodne potpune promene“, zaključio je Kusturica, citirajući Bećkovića.

U okviru ovog ciklusa Gost SANU, Akademija poziva neke od najistaknutijih staralaca u svojim oblastima da govore za njih najznačajnijim temama. Na predlog odeljenja jezika i književnosti, Akademija je pozvala reditelja Emira Kusturicu, objasnio je potpredsednik Akademije Zoran Popović.

U dupke punoj svečanoj sali SANU, na predavanju poznatog filmskog reditelja bili su između ostalih i Dušan Kovačević, Matija Bećković, Dragoslav Mihailović…

Obeležavanje 175 godina SANU

Srpska akademija nauka i umetnosti obeležiće sutra 175 godina od osnivanja Društva srpske slovesnosti, a na svečanosti će govoriti predsednik SANU akademik Vladimir Kostić i predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić.

U Galeriji SANU biće otvorena izložba „Srpska akademija nauka i umetnosti 1841-2016“. Deo programa je i naučni skup „Ekološki i ekonomski značaj faune Srbije“ koji počinje danas, zatim dva koncerta domaćih kompozitora u Kolarčevoj zadužbini 21. novembra.

Simpozijum „Istorijat odeljenja SANU“ biće održan 22. novembra, a 24. i 25. novembra planiran je naučno-stručni skup „Kultura: osnova državnog i nacionalnog identiteta“. Od 18. do 20. decembra gost SANU biće nobelovac, književnik Orhan Pamuk, dok je za 2. decembar zakazan simpozijum „Nacionalne akademije nauka i umetnosti u 21. veku“, na koji su pozvani predstavnici akademija iz okruženja i Evrope, s ciljem da odgovore na pitanja čemu služe nacionalne akademije i koji su njihovi zadaci i ciljevi u budućnosti.

Ulaz na sve događaje je slobodan.