O ženama koje trče s vukovima

Monodrama u režiji Dijane Milošević, koja je i dramaturg, iliti „jedinstvena mračno-humoristička fuzija fizičkog teatra, žive muzike i filma“, kako je objasnila sama autorka Tina Milivojević, ispraćena je ovacijama sa budvanskog festivala.

Prvu premijeru ova predstava je doživela u Montrealu (nastala je uz finansijsku podršku kanadskog Ministarstva kulture), a gostovanje na Gradu teatru realizovano je u saradnji sa ambasadom Kanade u Srbiji i izvođenju je prisustvovao i ambasador Filip Penington.

– Veoma sam dirnuta što se posle festivala u Zemunu, u mojoj zemlji, i publika u Crnoj Gori „uhvatila“ za ovu priču. A ona je, zapravo, jedan mozaik uloga kojima su žene danas uslovljene, i pokušava da preispita zašto žene često odustaju od svojih želja i snova – kaže Tina Milivojević. – Kroz četiri scene ova priča prati glumicu koja, pripremajući audiciju za ulogu depresivne žene, i sama preispituje sopstveni smisao, i hrabro ulazi u emocionalni ambis u koji smo se bar jednom u životu svi našli. Odgovore za izlazak iz emocionalne tame ona traži u povratku sebi i svojim izgubljenim snovima, i prolazi duboka emotivna stanja. Ono što može da je leči i da je vraća životu je njena umetnost, njen dar, kontakt s publikom. A depresija je jedna velika tema, svuda je ima oko nas, iako ljudi nerado govore o tome, i kada sam prvi put začeprkala po njoj, svašta sam otkrila. Četrnaest pitanja koja postavljam u predstavi ja sam zaista poslala na adrese mojih osamnaest drugarica, a njihovi odgovori ne samo da su mi otvorili oči kao glumici, nego su mi prosto naložili da moram o tome da govorim na sceni.

U monodrami ima i nekih delova koji su autobiografski jer je, kako ističe, bilo fer da i ona sama odgovori na ova pitanja, a tekst je nastao i na osnovu zapisa koje je pronalazila na nekim anonimnim blogovima, forumima, kao i na osnovu saznanja iz knjige „Žene koje trče sa vukovima“.

– Dijana Milošević i ja napravile smo veliko istraživanje radeći na ovoj predstavi, i mislim da smo malo „prošarale“ neku mitologiju sa stvarnošću, sa vrlo realnim, proživljenim životnim pričama. U Budvi je, inače, naša druga predstava na srpskom jeziku, igrala sam je samo na engleskom, a posle Grada teatra putujemo u Ruandu na jedan veliki i značajan festival koji se organizuje u Memorijalnom centru genocida, i po tome je jedinstven.

Jasmina Ahmetagić na Trgu pjesnika

Književni program Grada teatra predstaviće večeras na Trgu pjesnika Jasminu Ahmetagić i njenu novu studiju „Pripovedač i priča“, za koju je ova teoretičarka književnosti dobila Nagradu „Nikola Milošević“ za najbolje delo iz oblasti filozofije, estetike i teorije književnosti i umetnosti u 2014. godini. „Pripovedač i priča“ predstavlja zbir književno-teorijskih i književno-kritičkih tekstova okupljenih oko zajedničke teme – manipulativnog pripovedača, a sa autorkom će o tome razgovarati dr Goran Radonjić, docent na Filološkom fakultetu u Nikšiću.

„Balerine“ Milene Bogavac

I „Balerine“ u režiji Milene Bogavac i koreografiji Olivere Kovačević Crnjanski (produkcija SNP i SKC iz Novog Sada), u kojima igraju Jelena Alimpijević, Sonja Batić, Frosina Dimovska, Milena Krkotić, Andreja Kulešević, Jelena Marković, Sonja Pavić, Ista Stepanov i Sara Tošić, takođe su ispraćene ovacijama prepunog gledališta. Kako je posle predstave istakla Milena Bogavac, gostovanje u Budvi bilo je za nju značajno iskustvo: – Prvi put sam na festivalu Grad teatar, o čijoj sam pozorišnoj tradiciji samo slušala, a sada imam divan osećaj što sam u istom programu u kome su reditelji poput Dina Mustafića, ili Igora Vuka Torbice, ili Borisa Liješevića… Pogotovu što je publika ovako divno prihvatila predstavu koja je rezultat eksperimentalnog umetničko-istraživačkog procesa, u kojoj nema iluzija, fikcije, niti glume: plesačice na sceni govore svoje ime, iznose svoja iskustva i stavove o umetnosti, politici, apolitičnosti, rodu, društvu i stereotipima s kojima se manje-više uspešno bore, opstajući u svojoj, samo naizgled glamuroznoj profesiji – istakla je Milena Bogavac.