Obeležavanje pola veka zgrade NBS na Vračarskom platou: U Galeriji SANU otvara se izložba umetničkih dela iz likovne zbirke Narodne biblioteke Srbije “Oslikavanje hrama knjige”

Autori postavke, u kojoj se našao izbor iz likovne zbirke NBS koja broji 250 umetnčkih dela, i dvojezično srpsko-engleskog kataloga su Mirjana Simoski i Dušan Zlokolica iz Narodne biblioteke.

Na izložbi u Galeriji SANU koja će trajati do 14. decembra, likovna zbirka NBS prvi put će se naći u javnosti posle 16 godina – povučena je 2007. zbog rekonstrukcije zgrade na Vračarskom platou, posle koje više nije mala svoj adekvatni prostor.

– Pola veka od izgradnje sadašnje zgrade, koju je projektovao arhitekta Ivo Kurtović, NBS je obeležila izložbom arhivske građe unutar naše kuće, koja je u toku. Sad želimo da prikažemo i našu likovnu zbirku, čije je formiranje počelo povodom 50. godišnjice stradanja NBS u Drugom svetskom ratu 6. aprila 1991. Ta dela su do rekonstrukcije 2007, sa izuzetkom perioda tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije, bila na zidovma javnog prostora Bilioteke, ali su od 2007. izvan javnosti, iako su ih umetnici poklanjali pod uslovom da budu javnosti dostupna – objasnio je Dušan Zlokolica juče na konferenciji za novinare u Galeriji SANU.

Prema njegovim rečima, presek izložbe “Oslikavanje hrama knjige” čine dela od 19. veka i “Žene u srpskom” Đure Jakšića do savremene umetnosti.

Kriterijumi za njihov izbor bili da su radovi sa liste pokretnih kulturnih dobara koja je preuzeta iz Muzeja savremene umetnosti i da su najređe viđani u javnosti, poput slika koje se nalaze u kancelarijama Upravnika i Uprave NBS.

To se pre svega odnosi na čuveni portret Vuka Stefanovića Karadžića, multimedijalni rad Miće Popovića, jedine slike koja je posle završetka rekonstrukcije 2011. vraćena na zidove NBS.

U Narodnoj biblioteci nemaju odgovor na pitanje šta će biti sa likovnom zbirkom posle izložbe u Galeriji SANU.

Upravnik NBS pisac Vladimir Pištalo najavio je da bi rešenje moglo da se nađe u okviru izgradnje tri nova podzemna depoa gde se planira i muzej književne reči.

Dušan Zlokolica rekao je da bi iznad podzemnog depoa, na sadašnjem travnjaku na uglu ulica Nebojšine i Skerlićeve, mogla da se podigne dvospratna galerija sa 600 kvadratnim metara izložbenog prostora gde bi likovna zbirka NBS našla svoje stalno mesto, kao i adekvatne uslove za čuvanje.

– Izložba dela naše likovne zbirke u Galeriji SANU već je veliki iskorak. Ovo je najlepši izložbeni prostor u zemlji, mesto koje, osim što je u glavnoj ulici Beograda, za mene još od gimnazijskih i studenstkih dana ima i obrazovni uticaj. Za kulturu je dobro za institucije kulture među sobom sarađuju, kao na ovom primeru SANU i NBS, jer je ova izložba pogled na našu likovnu kolekciju u drugom svetlu i iz novog ulga – naglasio je Vladimir Pištalo.

Prema podacima iz Kataloga, 100 umetničkih dela iz likovne zbirke NBS imaju status kulturnog dobra.

Na izložbi u Galeriji SANU, između ostalog, izloženi su radovi: Milana Konjovića, Miće Popovića, Vladimira Veličkovića, Nikole Džafa, Ljubice Cuce Skić, Čedomira Vasića, Petra Omčikusa, Vere Božičković Popović, Velizara Krstića, Branka Miljuša, Mladena Srbinovića…, uključujući i čuveni portet Miloša Crnjanskog Save Šumanovića.

Čuvari radova iz Ministarstva kulture

U postavnci “Oslikavanje hrama knjige”, kako se juče čulo, našla su se i dela nepoznatog porekla koja su NBS 1999, tokom NATO bombardovanja, stigla iz Minstarstva kulture Srbije.

U Ministarstvu i NBS ne pstoje zapisinici o tome šta je predato Biblioteci, odnosno preuzeto na čuvanje iz Ministrava.

Te slike, među kojima je i portret Nikole Tesle, rad Vladana Radovanovića, kao i radovi Mrđana Bajića, kako je objasnila Mirjana Simoski, čuvaju se u NBS kao deo njene likovne zbirke.

“NBS ovom izložbom izlazi izvan zidina svog zdanja i predstavlja publici bogatstvo svojih nedovoljno poznatih fondova. Slike su dolazile u NBS na najrazličitije načine: donacijama, u vidu legata, poklonima, otkupima, pa i sklanjanjem u ovu kulturnu instituciju u kriznim situacijama kako bi se pojedina dela sačuvala, a gde su ostala i do danas, postavši integralni deo zbirke”, piše u Katalogu izložbe “Oslikavanje hrama knjige”.