Obeleženo pola veka Nagrade "Đorđe Jovanović"

Prisutnima su se obratili Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda, predsednik žirija profesor Leon Kojen i Milosav Tešić, dobitnik Nagrade.

Žiri za dodelu Nagrade „Đorđe Jovanović“ u sastavu: prof. Leon Kojen, (predsednik),  Dragan Hamović i prof. Aleksandar Jerkov (članovi) na završnoj sednici održanoj 10. 10. 2017. godine u Biblioteci „Đorđe Jovanović“ jednoglasno je odlučio da Nagradu „Đorđe Jovanović“ dodeli Milosavu Tešiću za knjigu Pevanje i mera u izdanju Službenog glasnika, 2016. godine. U obrazloženju Nagrade se ističe da „knjiga Milosava Tešića Pevanje i mera na najbolji način nastavlja tradiciju pesnika-kritičara u srpskoj književnosti, od Laze Kostića preko Jovana Dučića i Stanislava Vinavera do Miodraga Pavlovića, Jovana Hristića i Borislava Radovića“.

O nagrađenom delu Milosava Tešića besedio je predsednik žirija, prof. Leon Kojen, koji je istakao da „nije slučajno što šest ogleda ove knjige obuhvata tako velik vremenski raspon, od Sterije i Laze Kostića do naših dana. I kao pesnik i kao kritičar, Milosav Tešić svestan je danas često zaboravljanog bogatstva srpske pesničke tradicije i svega što joj dugujemo čak i kad toga nismo u potpunosti svesni. Najbolji primer te svesti o tradiciji, treće bitne odlike njegovog kritičkog postupka, poslednji je ogled u ovoj knjizi, posvećen jednom posebnom metru Rajka Petrova Noga, kojim je on ispevao dve među najboljim pesmama ne samo u svom opusu nego i u srpskoj poeziji poslednjih decenija. To su pesme „Na Karakaju“ i „Kenotaf“, napisane kao još neke Nogove pesme u osobenom četrnaestercu, za koji Tešić preciznom analizom pokazuje da je u stvari udvojen jampski sedmerac, dakle kratak jamb dobro poznat iz srpske romantičarske poezije. Ta činjenica sama po sebi ne bi morala da znači mnogo da Tešić istovremeno ne otkriva, istančanom analizom niza Nogovih pesama u ovom metru, kako je pesnikov senzibilitet našao pravi izraz tek u rečima za koje oseća da čuvaju duh i etos nacionalne tradicije. Od takvih reči, kaže Tešić, „stvoreni su i klasični srpski metri, među kojima je i jampski sedmerac”. „Udvajajući taj metar, odnosno stvarajući tim udvojenim jampskim sedmercima originalan četrnaesterački stih, Rajko Petrov Nogo ispevao je [neke od svojih najboljih pesama]: „Kraj nametne gromile”, „Na Karakaju”, „Kenotaf” i „Na odmirači”.

U njihovim četrnaestercima oživljeni su ritmovi iz naše klasične metričke tradicije – ali u novom, neočekivanom, emotivno pročišćenom i dramatičnom sazvučju.” „Tako se ujedno pokazalo”, zaključuje Tešić, „da su oni svojom udvojenom spregom, što znači i novom ritmičkom energijom, sposobni da ponesu potresne i tragične lirske sadržaje”. Ali, da li bi današnji čitalac, čije je osećanje za srpsku poeziju 19. veka često uprošćeno do karikature, mogao sve to da oseti bez pomoći kritičara? Celinom svoje knjige, čije smo bogatstvo ideja i zapažanjao srpskoj poeziji mogli tek da nagovestimo u ovom kratkom obrazloženju, Milosav Tešić još jednom nas uverava u istinu stare Ričardsove reči: „Poetry is the completest mode of utterance.” Čoveku je, mogli bismo reći, dato da se najpotpunije iskaže u poeziji.“

Nakon uručenja Nagrade, prisutnima se prigodnim govorom obratio i Milosav Tešić, dobitnik Nagrade „Đorđe Jovanović“ za 2017. godinu. On je istakao da je „bio iznenađen kada je čuo da je knjiga Pevanje i mera nagrađena Nagradom „Đorđe Jovanović“, prvenstveno zato što skoro polovinu njenog obima zahvataju metričke analize posebne vrste, što se – uz dosta retke izuzetke – u tumačenju modernog srpskog pesništva uglavnom zanemaruje ili svodi na uzgredne i površne pripomene, ponekad i pogrešne. Otvoreno rečeno, od znatne većine književnih komisija koje razmatraju domete u savremenoj srpskoj književnoj kritici i esejistici teško bi se moglo očekivati da, recimo, obrate naročitu pažnju na rad u kojem je, na odgovarajućim primerima iz pesništva Skendera Kulenovića, formulisano opštevažeće metričko pravilo o izgovornoj vrednosti jatovskog-ije- u srpskom ijekavskom silabičko-tonskom pesništvu. Gotovo da ništa manje, u ovom smislu, nije izgledalo verovatno ni očekivati ozbiljnije razmatranje priloga u kojem se, uz estetičke analize, detaljnije ukazuje na jedan originalan četrnaesterački metar Rajka Petrova Noga, sastavljen od udvojenih jampskih sedmeraca, kojim je on ispevao neke od svojih najlepših pesama. U ovoj knjizi (tek da napomenem) postoje još četiri rada: dva se tiču analize dveju pesama, Sterijine „Davorje na polju Kosovu“ i Kostićeve „Moja danguba“, a dva duža ogleda odnose se na Nastasijevićevu i Vinaverovu poeziju. (U ogledu „Šumna misao Stanislava Vinavera“ prikazano je, na primerima pesama „Suncokret“ i „Teška noć trese granama“, i Vinaverovo veliko versifikacijsko umeće.). Biblioteci grada Beograda, uz zahvalnost za dobro osmišljenu organizacuju ove svečanosti, čestitam što već pola veka dodeljuje ovu lepu nagradu, čestitam sa iskrenom željom da istraje u tom značajnom doprinosu razvoju srpske književnosti.“

Povodom proslave pedesetogodišnjice Nagrade, u produkciji Biblioteke grada Beograda, snimljen je i dokumentarni film „50-godišnjica Nagrade „Đorđe Jovanović“, a postavljena je i izložba na kojoj je prezentovana arhivska građa iz života Đorđa Jovanovića i sa ranijih dodela Nagrade.