Svečanom ceremonijom u Jugoslovenskoj kinoteci, obeležena je danas 60. godišnjica Filmskog centra Srbije, ustanove od nacionalnog značaja zadužene za delatnosti u oblasti srpske kinematografije.
U Sali Makavejev okupljenima su se obratili predsednica Upravnog odbora Filmskog centra Srbije Jelena Trivan i direktor Gordan Matić. Na ceremoniji su i dodeljene nagrade za doprinos kinematografiji i saradnju sa Filmskim centrom Srbije.
Jelena Trivan je podsetila da je srpska kinematografija ne samo jedna od najstarijih, već da ima i jednu od najdugovečnijih institucionalnih podrški.
„Institut za film je podržavao tadašnju saveznu kinematografiju, razvoj partizanskog filma i Crnog talasa, prevodilačke delatnosti u oblasti filma. Bio je neka vrsta potpuno modernog centra za usavršavanje i obučavanje filmskih radnika. Danas je to Filmski centar Srbije koji raspolaže velikim finansijskim sredstvima i podržava 60 filmova različitog metra godišnje. To je veliki posao koji govori da mi jesmo velika filmska nacija“, rekla je Trivan.
„Naši planovi su veliki. Sledeće godine uvodimo državnu koprodukciju sa Francuzima, na osnovu specijalnog sporazuma, a snimaćemo i još veći broj filmova nego do sada“, dodala je predsednika UO FCS.
Direktor Filmskog centra Srbije Gordan Matić, povodom značajnog jubileja, naglasio je da je filmska umetnost kod nas veoma vibrantna.
„Ona stalno traži nove pravce i nema odmora. Filmski centar Srbije pokušava da održi jedan moderni ritam proizvodnje – praćenja projekata od razvoja scenarija do prikazivanja u digitalizovanim bioskopima. Ulažemo dosta sredstava i trudimo se da osavremenimo mnoge stvari koje su ostale iz nekih starih vremena. FCS je i posle 60 godina stabilna institucija koja se trudi da, pre svega, pomogne autorima da naprave što bolje filmove. To je i dalje najbitnije“, zaključio je Matić.
Ranije u toku dana, održan je okrugli sto na temu „Unapređenje saradnje institucija filma“ kojem su prisustvovali direktori filmskih centara iz regiona, Italije i Francuske.
Matić se osvrnuo i na taj segment današnjeg programa FCS-a.
„S obzirom na to da su naša i kinematografije iz regiona male, mi moramo da sarađujemo. Kako u razmeni iskustava i znanja, tako i u međusobnom deljenju pozitivnih praksi koje ima svako od nas u pravnoj legislativi i u nekim drugim stvarima koje olakšavaju pregovaračke pozicije kod trećih partnera. Ova saradnja je značajna jer svi imamo isti cilj, svima nama je stalo da se naši filmovi gledaju što više i van balkanskih prostora“, dodao je on.
Jedan od gostiju okruglog stola bio je i direktor Hrvatskog audiovizualnog centra (HAVC), Kris Marčič, koji je naglasio kako je saradnja sa regionalnim zemljama jako dobra.
„Mislim da imamo jako dobre odnose sa svim filmskim centrima iz regije, a i šire. Nalazimo se u kontekstu filmskih centara cele Evrope“, rekao je Marčić.
„Imamo jako dobru saradnju sa FCS-om, za koju sam uveren da će se nastaviti. Radimo jako puno koprodukcija i to funkcioniše uspešno. Svako ima osoben doprinos toj kinematografskoj baštini i sada to dolazi do izražaja. Srbija ima jako uspešnu kinematografiju“, zaključuje direktor HAVC-a.
Istorija Filmskog centra Srbije
Filmski centar Srbije je osnovan 1959. godine, i do danas je promenio nekoliko imena. Nastao je iz Centra za stručno obrazovanje filmskih kadrova koji je 1959. osnovalo bivše Udruženje filmskih proizvođača Jugoslavije. radi dopunskog školovanja postojećeg filmskog kadra. Centar se 1963. spaja sa Centrom za stručno obrazovanje kadrova reproduktivne kinematografije SFRJ, i delatnost proširuje i na školovanje kinematografskih radnika. Kada se osnivanjem mnogih filmskih škola i akademija taj oblik školovanja pokazao suvišnim, Savez filmskih radnika Jugoslavije preuzima Centar, menja mu i proširuje zadatke, pretvarajući ga u Institut za film. Odlukom UO Institut za film 7. septembra 2004. godine menja naziv u Filmski centar Srbije. Decembra 2011. godine osnivačka prava i obaveze osnivača Filmskog centra Srbije preuzima Srbiјa. Odlukom Vlade Srbije, donetoj na sednici 30. aprila 2013. godine FCS dobio je status ustanove kulture od nacionalnog značaja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.