Obrenovićka Srbija kao bezvremena inspiracija

„Odlučili smo se da naziv komada blago modifikujemo u ‘SumLJivo lice’, jer junaci ovog komada konstantno pogrešno izgovaraju tu reč, naravno bez svesti da je govore neispravno, kao i mnoge druge reči. Nušić ih je već sve postavio jasno kao ljude na vlasti koji se nisu mnogo bavili svojim obrazovanjem, iako se nalaze na važnim pozicijama i kao korumpirane podlace koji su spremni na sve kako bi ispunili svoje ciljeve. U ovoj predstavi to više nisu činovnici iz Obrenovićeve vlasti, ovo su naši savremenici – još podliji, suroviji i opakiji. I dalje im se smejemo, ali taj smeh na kraju ostavlja i dozu gorčine kad shvatimo da se ništa nije promenilo za sto i više godina. Možda smo toga svesni, možda ne, ali nije zgoreg da se toga povremeno prisetimo. Možda se u narednih sto godina nešto promeni, a možda samo neko treba da ugasi svetlo“, objašnjavaju Milan Nešković i Marija Todorović u pozorišnoj najavi za večerašnji premijeru.

Zajedno sa njima u autorskom timu nove pozorišne produkcije ovog domaćeg klasika su i scenograf Goran Stojčetović i kostimografkinja Biljana Grgur.

Glavnu vrednost “SumLJivog lica” čini galerija Nušićevih likova koje su u ovoj predstavi igraju: Igor Damnjanović, Milena Jakšić, Tamara Tomanović, Milan Vasić, Anika Grujić, Branko Babović, Nikola Đorđević, Zoran Mijatović, Ivica Jevtić, Branko Janićijević i Uroš Antonijević.

Dopisanu ulogu – Branislava Nušića, tumači dugogodišnji saradnik NPP-a iz Niša Aleksandar Mihailović.

Prva repriza “SumLJivog lica” najavljena je za sutra, 10. februar, na sceni Doma kulture „Stari Kolašin“ u Zubinom Potoku.

Komad „Sumnjivo lice”, koji je Branislav Nušić napisao između 1887. i 1888, na komičan način bavi se korumpiranim stanjem državnih činovnika u Srbiji i uticajem dinastije Obrenović, što je bio razlog da ga tadašnji upravnik NP u Beogradu Milorad Popović Šapčanin ne stavi na repertoar ove umetničke kuće.

Sam Nušić pojasnio je da je tu presudnu ulogu imala činjenica da se reč dinastija u komadu pominjala “ne baš uvek dovoljno i ne sa onim lojalnim tonom kakav je toj reči pripadao u doba kada je komad pisan i kad je dinastičnost inaugurisana kao naročiti kult svih režima”.

Ova njegova “gogoljijada”, nastala po uzoru na Gogoljevog “Revizora”, premijerno u beogradskom NP izvedena je tek 29. maja 1923, uz Nušićev komentar da “u ovoj komediji ima aluzija koje nisu zastarele: ako ima pogde koje reči koja bi se mogla i danas reći, ako ima pojava na koje bi se i danas mogao pružiti prst – to je samo dokaz da u birokratiji celog čovečanstva, svih naroda i svih rasa, ima elemenata koji su opšti i večiti, a koje će komediografima budućnosti tako isto pružiti materija kao što je njena prošlost pružila”.

“Sumnjivo lice” u beogradskom NP premijerno je izvedeno zajedno sa komadom “Svetski rat” pre nešto manje od jednog veka – 29. maja 1923. godine.

Na Nušićevom tragu

Režijom “Sumnjivog lica” u NP Priština Milan Nešković nastavlja da istražuje Nušićevo delo – u njegovoj režiji i adaptaciji 17. novembra 2021. premijerno je izvedena “Vlast “ u NP Beograd.

Rodom Valjevac, Milan Nešković (1985) studije režije završio je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi Nikole Jevtića i Alise Stojanović.

Iza sebe ima iskustvo reditelja drame u NP u Nišu, kreativnog direktora i autora svih radionica festivala „Kustendorf”, kao glumac i asistent režije na filmu Emira Kusturice “Na mlečnom putu”.

Osnivač je i kretivni autor programa festivala Mikser i Boljšoj.

Režija komada Aleksandra Popovića “Kus petlić” 2021. u NP Subotica, u kom je deceniju ranije potpisao svoju prvu celovečernju pozorišnu režiju, prošle godine donela mu je Sterijinu nagradu.

Naknadna kosovska istorija

U predgovoru “Sumnjivog lica” Branislav Nušić piše da je ovaj komad imao naknadnu istoriju povezanu sa KiM.

Posle sloma Srbije u Prvom svetskom ratu 1915. on je iz Skoplja, gde je bio upravnik pozorišta, preko Prištine i Prizrena, sa Srpskom vojskom prešao preko Albanije.

U Prištini, do koje je stigao vozom, piše da je “jednoj arbanaškoj kući u kojoj je stanovao, ostavio deo rukopisa, uključujući i ‘Sumnjvo lice’ jer nije mogao da dalje nosi pešice sav taj teret“.

“Idi, bedo, mislio sam bacajući rukopis ‘Sumnjivog lica’, nisam bio kadar preneti te preko pozornice, a ne preko Albanije”, zapisao je Nušić.

Sticajem ratnih okolnostii rukopise koje je ostavio kod jedne Srpkinje Prizrenke spalili su bugarski okupatori, a oni koje je ostavio u Prištini vraćeni su mu posle Prvog svetskog rata.