Od baletske scene do beogradskog beskućnika

Na platformi MojOFF tokom vikenda upriličena je ekskluzivna premijera kratkog dokumentarnog filma „Beskućnik Dendi“ reditelja Jugoslava Nikolića, kojom je svečano otvoren program onlajn prikazivanja kolekcije kratkih ostvarenja. Ova istinita priča o nekadašnjem baletskom plesaču i umetniku Nikoli Vraniću prati njegov ulični život tokom pandemije korona virusa, ali i život koji je imao pre nego što je završio na ulici i postao poznat kao beogradski dendi.

Nikola je sticajem okolnosti 2017. godine ostao bez krova nad glavom, a mnogim Beograđanima danas je prepoznatljiv po besprekornom oblačenju i očešljanoj bradi, iako sada živi na ulici. Naviknut na dobar i bezbrižan život, Nikola se čak i kao beskućnik oblači lepše od mnogih, i svoj dan, kao što vidimo u filmu, započinje kafom i češljanjem brade…

A ova priča reditelja Jugoslava Nikolića (po osnovnom obrazovanju ekonimista i fotograf), krenula je od izložbe fotografija pod nazivom „I oni bi ostali kod kuće“, nastalih u martu prošle godine, kada su na beogradskim ulicama bili samo vlasnici pasa i beskućnici, dok je u medijima išla kampanja “Ostani kod kuće”.

Kako je istakao na konferenciji za novinare u Kombank dvorani, upriličenoj u petak, 1. oktobra posle projekcije njegovog dokumentarca za predstavnike medija, Nikolić je fotografisao one koji nisu imali kuću kao sklonište od korone, i već posle nekoliko dana imao je dovoljno dobrih fotografija za izložbu, koja nije bila njegov osnovni cilj.

– Moj motiv je bio da pokažem situaciju u kojoj su beskućnici prepušteni sami sebi, a jedini meni dostupan način za to bila je izložba fotografija. Inspiraciju za snimanje filma dobio sam posle njene postavke, 9. aprila prošle godine, u Knez Mihailovoj ulici, kod palate Albanija, koju su prolaznici mogli da pogledaju svega četiri sata dok nije uklonjena. Postavku “I oni bi ostali kod kuće” činili si printovi fotografija zalepljenih na stubovima, koje tematizuju položaj ljudi koji u vreme pandemije, vanrednog stanja i potpunog zatvaranja svega žive na ulici. U trenutku kada smo opravdano bili zabrinuti za golu egzistenciju, kada su se u panici gomilale zalihe hrane, ljudi koje sam fotografisao bili su i dalje na ulici, odbačeni i zaboravljeni od svih. Dokumentarni film “Beskućnik Dendi” nastao je kao produžetak ove poruke, dve nedelje posle izložbe koja je uklonjena samo četiri sata posle postavljanja. Ne znam ko je skinuo printove, iako je ova situacija pandemije test solidarnosti za naše društvo i svih nas pojedinačno – rekao je Nikolić, ističući da je koristio crno belu tehniku da bi pojačao efekat priče.

Junaka svog dokumentarca, Nikolu Vranića, znao je iz viđenja, on je jedan od oko dve hiljade beskućnika koji žive na ulici, a beogradsko prihvatilište za sve njih ima samo 104 kreveta.

Beogradski dendi je imao bezbrižno detinjstvo, odrastao je u obrazovanoj porodici, letovao u Švajacarskoj, i do petnaeste godine, do smrti roditelja, živeo je vrlo srećno. Postao je samostalni baletski plesač, a pre toga, u jednom kratkom periodu, igrao je u Narodnom pozorištu, sarađujući sa rediteljkom Nelom Antonović i njenom trupom “Mimart”.

Ali, kako vidimo u filmu, Nikola Vranić nije gorak, nikoga ne optužuje, retko zamera ljudima nedostatak empatije, pa i to što je izbačen iz crkve u centru Beograda u koju je ušao da se ogreje.

Vranić vrlo vodi računa da se lepo obuče, nenametljivo prosi na ulici, i prolaznici beogradskim ulicama ponekad ne shvataju šta radi i da je beskućnik.

Ali, još veruje i siguran je da pravda postoji – kako kaže u ovom dokumentarcu, izlazeći iz crkve iz koje je izbačen, našao je na ulici hiljadu dinara, i pomislio da će bar lepo da ruča, kao gospodin…

Svoju sadašnju situaciju komentariše samo jednom rečenicom:

“Da sad ne pričamo o teškim temama”, reči su Nikole Vranića kada objašnjavao da nema posla i novca za kulturu.

Beogradski dendi nije prosustvovao projekciji filma u Kombank dvorani, već duže vremena ga nema na prestoničkim ulicama i ne može mu se ući u trag, iako je posle ovog dokumentarca interesovanje medija za njega vrlo veliko. Niko ne zna gde je Nikola Vranić i kako živi, pa ni reditelj Jugoslav Nikolić.

Jedinstven, autorski sadržaj

Kako je podsetila Jelena Bilić, urednica MojOFF platforme, svetska premijera “Beskućnika Dendija” održana je u maju ove godine u bioskopu „Balkan“, i to je bilo i jedino prikazivanje ovog ostvarenja.

– Mi se, kao ekskluzivna onlajn platforma, trudimo da održimo upravo tu ekskluzivnost samog sadržaja. Samim tim, onlajn premijera „Beskućnika Dendija“ podržava i učvršćuje našu viziju da je ljubiteljima kinematografije potreban, između ostalog, autorski i jedinstven sadržaj za gledanje – izjavila je Bilić, najavljujući u nastavku ovog programa kratke filmove slavne francuske rediteljke Anjes Varde. Kolekcija njenih filmova na MojOFF platformi popunjavaće se na nedeljnoj bazi.