Foto Christophe Raynaud de Lage 02To da će Milo Rau, jedan od najnagrađivanijih i najinteresantnijih, pa i najskandaloznijih reditelja današnjice otvoriti 58. izdanje Bitefa, kao i predstavljanje izrazito kontroverznih pristupa teatru pojedinih gostujućih trupa, obeležili su završnu konferenciju za novinare povodom naše najznačajnije pozorišne smotre, ali isto tako i obraćanje gradske sekretarke za kulturu Nataše Mihailović Vacić koja je veoma nadahnuto govorila o umetnosti, njenom emancipatorskom potencijalu, lepoti i prirodi.
Na pitanje Danasa, nakon konferencije, ima li to možda veze sa Rio Tintom budući da je rekla da umetnost osvetljava sve nepravde, a u programu 58. Bitefa su mnoge predstave koje se tiču otimanja zemlje zbog profita, te da angažovanje ljudi u borbi protiv Rio Tinta ovde postoji u realnom životu, Nataša Mihailović Vacić uzvratila je da nije mislila na Rio Tinto i tu vrstu angažovanja.
– Govorila sam o prirodi kao o najeksplicitnijem primeru kada govorimo o Bitefu i toj poruci koju ovaj festival uvek nosi sa predstavama, pa tako i ove godine. Ako pogledamo i uporedimo prošlogodišnji program sa ovim sada videćemo da su poruke drugačije. Ono što predstave osvetljavaju ove godine su mnogo kompleksnije nepravde koje utiču i na čoveka, i na ženu, i na prirodu, i na sve ono s čim se moderni svet, nažalost, suočava a sve su to pitanja koja mene kao levičarku vrlo pogađaju – objasnila je za Danas Nataša Mihailović Vacić.
Dramaturškinja i koselektorka Bitef- a Tijana Grumić otkrila je detalje iz programa i navela predstave za koje vlada najveće interesovanje, kao i da karata za njih još uvek ima, dok su određene predstave već rasporodate.
– “Antigona iz Amazona” Mila Raua je treća predstava ovog reditelja koja dolazi na Bitef i ona je danas posebno aktuelna i važna jer je on priču o antičkoj drami i Antigoni proširio savremenom i istinitom pričom i događajem koji se desio u Amazonu gde šume i prirodu proždiru kapitalizam i vatra i gde jedan odsto najbogatijeg stanovništva poseduje 45 odsto zemlje. Rau realizuje ovu predstavu sa najvećim zemljoradničkim pokretom na svetu – MST – bez vlasništva nad zemljom – napomenula je Grumić.
Ona je dodala da se zemljoradnici bore za vlasništvo nad zemljom, za prirodne resurse i očuvanje onoga što je okruženje u kom su odrastali oni i njihovi preci.
– Tako da ova priča nije samo o poslednjim decenijama njihove borbe u kapitalističkom svetu već je to priča o kolonizaciji uopšte. Na neki način, simbolično je i što se u predstavi govori o incidentu koji se desio u gradu, koji se zove Eldorado do Karažas. Eldorado kao mitski grad osvajanja i potrage za blagom u amazonskim prašumama je nešto što i danas postoji i mislim da je ta predstava veoma aktuelna i značajna i da se ne tiče samo zemljoradnika u Brazilu nego i svih nas jer se sa tim problemom suočavamo i globalno i lokalno – konstatovala je Tijana Grumić, dodajući da će se “Antigona u Amazonu” igrati u dva termina 2. i 3. oktobra u Ateljeu 212.
Govoreći o još jednoj brazilskoj predstavi “Trilogija snaga kučke: I Poglavlje: Nevesta i Laku noć, Pepeljugo” kojom će biti zatvoren ovogodišnji Bitef 3 i 4. oktobra u Pozorištu na Terazijama Tijana Grumić je rekla da je autorka ovog komada rediteljka Karolina Bjanki trenutno najveća senzacija u svetu, da je napravila veoma zapažen iskorak, a zanimljivo je da je jedan deo priprema za ovu predstavu radila ovde.
Nevesta koja se pominje u naslovu predstave, prema rečima Tijane Grumić, najverovatnije je italijanska umetnica Pipa Baka koja je inspirisala Karolinu Bjanki.
– Pipa Baka je umetnica koja je, nažalost, tragično stradala nasilnom smrću u svom umetničkom poduhvatu. Karolina Bjanki to uzima kao polaznu tačku ali se bavi i drugim umetnicama, pa tako i Marinom Abramović. Sve to koristi kako bi obradila temu seksualnog nasilja kroz istoriju umetnosti uopšte – istakla je Grumić i dodala da je drugi deo performansa naročito radikalan i privlači najviše pažnje.
– Istovremeno, ovaj segment je i veoma hrabar u svom pristupu. “Laku noć, Pepeljugo” je zapravo ulični naziv za drogu za omamljivanje GHB, koja se koristi često da bi se žrtve seksualnog napada omamile i onesposobile, Karolina Bjanki uzima tu drogu na sceni i tada kreće drugi deo izvedbe u saradnji sa njenom trupom. To je izrazito fizički naporan performans, kako za nju tako i za članove njene trupe. Mnogo je neobičan a mnogi bi rekli i kontroverzan ali ja bih kazala i mnogo hrabar u načinu na koji se pristupa toj veoma senzitivnoj temi – zaključila je Tijana Grumić.
Ovogodišnji 58. Bitef koji se odvija pod sloganom “Lepota (ne)će spasiti svet” svečano će početi plesnom predstavom “Mekšanje” Hristosa Papadopulosa u Operi i teatru Madlenianum 25. septembra kada će i Milo Rau svojim govorom svečano otvoriti festival.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
