Od diskriminacije do diskrecije: Protest umetnika i kulturnih radnika ispred Ministarstva kulture

Cilj okupljanja je zajedničko skretanje pažnje na pravovremeno raspisivanje konkursa, kao i na zloupotrebu budžeta kroz protivpravno dodeljivanje sredstava kroz diskrecioni fond.

Naime, Asocijacija NKSS godinama apeluje na Ministarstvo kulture da svoj posao radi odgovorno i da omogući kulturnim radnicima dostojanstvene uslove za rad.

Prema njihovim rečima, na zahteve za raspisivanje konkursa na vreme i njihovo adekvatno sprovođenje, kao i na zahteve da se samostalnim umetnicima obezbede osnovna zdravstvena i socijalna zaštita otpisivanjem dugovanja nastalih administrativnim greškama republičkih i lokalnih vlasti, kao i na mnoge druge zahteve koji se tiču osnovnih prava na rad i stvaranje, od Ministarstva kulture uglavnom stiže nekoliko tipskih odgovora.

Odgovori se mogu svrstati u tri kategorije:

1. Ministarstvo nije u mogućnosti da išta promeni, jer ih u tome sprečavaju zakoni.

2. Rešavanje zahteva nije u njihovoj nadležnosti i najčešće je u nadležnosti Ministarstva finansija.

3. Ministarstvo kulture je saglasno sa našim zahtevima i ne postoje prepreke da se te promene uvedu.

– One promene koje Ministarstvo tvrdi da je spremno da sprovede, uglavnom su kozmetičke prirode i njihovo slaganje sa našim zahtevima ostaje paradoks, zato što se čak ni ti predlozi ne sprovode. Sa druge strane, kada Ministarstvo diskrecionim odlukama, van konkursnih procedura dodeljuje sredstva, ne postoji prepreka da se zakon krši (više o tome u nastavku teksta), ni da se sve veća količina javnog novca troši, uprkos Ministarstvu finansija, koje u ovom slučaju izgleda da ne predstavlja prepreku – istakli su iz Asocijacije.

Kako navode, tokom 2022. godine je više od polovine novca (2.,5 miliona evra) izdvojenog za ovogodišnje konkurse (3,9 miliona evra ukupno za celokupnu podršku savremenom stvaralaštvu) dodeljeno direktno, van konkursa, diskrecionim odlukama ministarke. Iako Zakon o kulturi, član 76, stav 10, predviđa da se diskreciona sredstva dodeljuju u maksimalnom iznosu od 25 odsto od ukupne mase odobrenih sredstava za finansiranje, dodeljeno je znatno više, a projekti su podržavani, prosečnim iznosom preko milion dinara po projektu što višestruko prevazilazi iznose dodeljene putem regularnih godišnjih konkursa.

– Za najveći broj ovih projekata je prekršena i zakonska odredba koja nalaže da se diskrecionim odlukama mogu finansirati isključivo projekti od izuzetnog značaja koje nije bilo moguće unapred planirati. Uprkos tome, veliki broj podržanih projekata su tekuće aktivnosti organizacija, za koje je jasno da su planirane, ne samo zato što su često u pitanju festivali koji se dešavaju godinama za redom, već i zato što su neki od tih projekata prethodno podržani i putem konkursa. Tako, na primer, festival Kustendorf, pored 14 miliona dinara kojim je 2022. podržan na konkursu za savremeno stvaralaštvo, biva podržan s dodatnih 11 miliona dinara kroz diskreciona sredstva. “Nama film” dobija 13,5 miliona dinara za sufinansiranje tri filmska projekta iz diskrecionih sredstava, “Preduzeće za marketing, produkciju i promociju Savršeno dobra misija d.o.o.” dobija 4,2 miliona dinara za izložbu o deceniji rada Aleksandra Denića, što višestruko prevazilazi i najveće dodeljene iznose, bilo javnim, bilo privatnim galerijskim prostorima za njihove godišnje programe. Pored toga, čitav niz organizacija i institucija na ovaj način dobija netransparentnu podršku, za projekte koji ne ispunjavaju osnovni kriterijum za ovakvo dodeljivanje sredstava, a to je da nisu mogli biti unapred planirani – ističu iz Asocijacije.

Oni podsećaju na odgovor Ministarstva kulture na zahtev koji je NKSS uputio Ministarstvu, a koji se ticao ukidanja diskrecionog fonda: “Ukidanje diskrecionog prava ministra bi onemogućilo da Ministarstvo dodeljuje sredstva za hitne intervencije i radove, što bi naročito moglo da izazove štetne posledice u oblasti zaštite kulturnog nasleđa“.

– Pored odliva javnog novca koji se dešava van znanja javnosti, Ministarstvo ne pokazuje ni najmanju spremnost da pravovremeno raspiše javne konkurse u kulturi za narednu godinu, kako bi omogućilo normalan rad akterima u kulturi tokom cele godine. Ukoliko se i ne bavimo problematičnim zakonima koji omogućavaju prolongiranje rezultata konkursa do skoro polovine godine u kojoj se njihova realizacija očekuje, vrlo je problematična i štetna praksa po celokupan sektor kulture u kojoj Ministarstvo zloupotrebljava predviđenih (maksimalno) 60 dana od usvajanja budžeta da objavi pozive za konkurse, prolongirajući taj rok do krajnjih granica. Ista štetna praksa se dešava i u sledećoj fazi, kada se čekaju poslednji dani do isteka zakonskog roka kako bi se rezultati objavili – uprkos činjenici da je rok sa 30 produžen na 60 dana. Takođe ostaje nejasno zašto se Ministarstvo poziva na zakone koje u praksi krši? – upitkuju iz Asocijacije.

NKSS se pita:

Zašto se slaže sa zahtevima kulturne i nezavisne scene ako smatra da nema resursa da ih ispuni?

Zašto se dijalog fingira, a obećanja nikad ne siđu sa papira?

Da li je ovo Ministarstvo kulture svih građana ili partijsko Ministarstvo kulture?

Da li je to uopšte Ministarstvo ili mehanizam za zloupotrebu javnog novca?

Za kraj poručuju – Vidimo se još jednom ispred ovog Ministarstva, u Vlajkovićevoj 3, 29. septembra u 13 i 30 časova.