Od države ni dinar za Krokodil

Ova manifestacija, koja svake godine okuplja najvažnije pisce iz bivših jugoslovenskih republika, kao i međunarodno priznate autore, ima problema i sa održavanjem na tradicionalnom mestu – u amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije, saznaje Danas.

Vladimir Arsenijević, pisac i osnivač festivala Krokodil, smatra da ovogodišnji rezultati konkursa reflektuju promenu kursa ka takozvanoj nacionalnoj kulturi.

– Mislim da se otprilike vidi kako je zamišljen taj koncept, budući da je veliki broj organizacija, koje su ranije primale srazmerno malu, ali ipak redovnu podršku Ministarstva kulture, među kojima je i festival Krokodil, ostalo bez te podrške – kaže Arsenijević.

Na pitanje da li misli da je kažnjen zbog toga što je otvoreno kritikovao aktuelnu vlast, on odgovara da je teško reći „šta je u glavama ljudi koji su donosili odluke“.

– Ali, budući da živimo u jednoj privatizovanoj državi, koja je pritom veoma osvetnički raspoložena, lako je imati i takvu pretpostavku da neke odluke imaju veze i sa time. Za nas je naprosto šokantno da se suočavamo sa potpunom blokadom – od svih lokalnih institucija i na svim nivoima. Od opštine Savski venac ne možemo da obezbedimo dozvole za održavanje festivala u amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije, gde se Krokodil održava poslednjih devet godina. Tako da je mesec dana pre festivala izvesno da ćemo morati da potražimo neko novo mesto. Od grada Beograda su nam došle neformalne informacije da ne bi trebalo ništa da očekujemo na gradskom konkursu, a evo, sad smo se suočili i sa činjenicom da je Ministarstvo kulture nakon devet godina podrške festivalu, redovnog i dobrog kontakta, odlučilo da ove godine finansijska podrška izostane. Kad čovek poveže dva i dva, jasno je da je reč o koordinisanom sistemu delovanja i nema vam druge nego da potražite rešenja na nekim drugim stranama – konstatuje Arsenijević, čija se jedna priča našla u zbirci „Čiji grad?!“ nastale kao deo inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“.

On kaže da njega u celoj situaciji najviše zabrinjava to što se ovde praktikuje model u kojem nije moguće definisati prepreku.

– Ovde postoji jedan model prema kojem se ne suočavate s nekim objektivnim vidovima vladavine. Vi u stvari stalno nailazite na jednu meku podlogu gde stalno morate da tumačite šta se zapravo događa. Tako smo i mi ostali bez jasnog odgovora u našim pokušajima da stupimo u kontakt sa predsednicom opštine Savski venac, a kasnije i sa svim njenim nadležnim organima i da ostvarimo to što smo glatko mogli prethodnih devet godina – objašnjava Arsenijević. On dodaje da je tužno to što „Ministarstvo ili komisije koje donose odluke nemaju sluha za događaje koji spadaju među najvažnijim u našoj zemlji, pa i šire u regionu“.

– Naš festival je višestruko prepoznat i u evropskom kontekstu. Prošle godine smo nagrađeni velikom evropskom nagradom za komunikacije, a ove smo dobili oznaku najkvalitetnijih evropskih festivala – ističe pisac.

Predsednik republičke komisije u oblasti književnosti Dragan Mraović kaže da novca za Krokodil nije bilo jer ova manifestacija ima druge izvore finansiranja.

– Koliko se sećam, komisija je imala mišljenje da „Krokodilova kuća za pisce“ ima značaj za međunarodnu razmenu u okviru književne umetnosti, ali u ovim okvirima nije od prioritetnog značaja, tako da ne postoji usklađenost sa prioritetima konkursa. Festival Krokodil je manifestacija sa potvrđenim ugledom i kvalitetom programa, prema stavu komisije, ali je zaključeno da ima dovoljno izvora finansiranja iz drugih izvora, a ima ih više i to vrlo značajnih, da ih ne nabrajam – kaže Mraović.

Krokodil nije jedini festival koji je ove godine ostao bez podrže države. Isto se desilo i užičkoj manifestaciji Na pola puta, kao i tribinskom programu Centra za kulturnu dekontaminaciju.

– Za književni festival Na pola puta komisija je smatrala da u ovim finansijskim okvirima ovaj projekat nije od prioritetnog značaja. Kada je reč o CZKD, komisija je, citiram zapisnik, ‘pažljivo razmotrila prijavu i smatrala da se program primarno ne odnosi na književnu umetnost i izdavaštvo, da ne postoji usklađenost sa opštim interesom u kulturi i ciljevima i prioritetima konkursa’ – precizira predsednik komisije.

Na pitanje ima li ova odluka veze sa politikom, budući da su pojedinci iza ovih manifestacija javno govorili protiv aktuelne vlasti, on odgovara da to komisiju uopšte nije zanimalo.

– Mislim da su i članovi komisije iz raznih sfera političkog mišljenja, te takav stav izražen u vašem pitanju ne bi ni bio moguć. Lično sam protiv ove vlasti, veoma se često i oglašavam tako u medijima, domaćim i stranim, i meni ne mogu smetati oni koji su protiv te vlasti samo zato što su protiv nje. Nismo se apsolutno bavili pojedinačnim imenima, već samo onim što nam je predlagač ponudio kao program, časopis ili knjigu – dodaje Mraović.

On ističe da je komisija detaljno pregledala svih 446 prijavljenih projekata.

– Vođeno je računa o kvalitetu ponuđenog programa, o tome da li projekat već ima neki izvor finansiranja, da li je lokalnog ili nacionalnog dometa, pa i o tradiciji časopisa ili manifestacije. Recimo, ima časopisa koji u se tek pojavili, objavili broj dva i traže potporu. Pošto novca nema za sve, prednost su imali oni koji su potvrdili svoju vrednost u dugom vremenskom periodu. Ima onih koji su otpali, jer nisu pravdali sredstva utrošena prethodnih godina ili uopšte nisu bili štampani. Za manifestacije nije dovoljno staviti samo veliko ime – zaključuje Dragan Mraović.

Volonter bez sukoba interesa

Predsednik republičke komisije u oblasti književnosti Dragan Mraović član je upravnog i nadzornog odbora Udruženja književnika Srbije i Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. Na pitanje da li se nalazi u sukobu interesa, jer su ova dva udruženja dobila po više od milion dinara za svoje programe, on odgovara da je on član više upravnih odbora u kulturi, predsednik u dva, član više žirija i drugih tela – „svuda volonterski i besplatno“.

– Kakva bi razlika bila u tome da sam samo član UKS? Po meni nikakva, moj stav bi uvek bio isti: Međunarodni književni susreti pisaca u organizaciji UKS i Književne novine su istorija srpske književnosti koja traje, znate li koliko decenija? Vukova nagrada je najznačajnija nagrada u kulturi Srbije sa vrlo ozbiljnim kriterijumima i sa izuzetno uglednim žirijem. NJeni dobitnici su najviši umovi Srbije počev od Ive Andrića nadalje. Ipak, zbog „sukoba interesa“, o kome me pitate, pojasniću vam kako je Komisija odlučivala i to na konkretnom primeru. Kažnjenoj nagradi „Đurin šešir“, iza koje stoje Ustanova kulture „Parobrod“, Fondacija „Solidarnost Srbije“ i „Đurina kuća“, nisu dodeljena sredstva, samo zato što sam ja dobitnik te nagrade ove godine – kaže Mraović.

Vučković: Kustendorf je izuzetna manifestacija

Na republičkom konkursu za (su)finansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva za 2017. u oblasti filma najviše novca je dobio festival Kustendorf (13 miliona) i to čak četiri miliona više nego prošle godine (Fest i Festival evropskog filma Palić su ostali na istoj cifri od devet miliona, kao lane). Na pitanje Danasa da prokomentariše to što je Kustendorf dobio najviše sredstava u oblasti filma i da uporedi njegove ovogodišnje rezultate s prošlogodišnjim predsednik komisije Miroljub Vučković kaže da analize visine podrške na konkursima 2016. i 2017. nije bila predmet njegovog rada u komisiji, te da u tom smislu ne može da komentariše podudaranja, sličnosti i razlike. Ali, kako ističe, komisija je konstatovala da je Kustendorf izuzetna filmska manifestacija. „To je festival koji prikazuje reprezentativne filmove iz najnovije svetske produkcije u prisustvu njihovih autora kao što su Lav Dijaz, Nuri Bilge Čejlan, Paolo Sorentino, Asgar Farhadi, Andrej Končalovski, Bertan Tavernije, Alfonso Kuaron, Žang Jimou… Istovremeno je i obrazovna platforma koja osnažuje saradnju među studentima iz celog sveta“, ukazuje Vučković. On dodaje da Kustendorf omogućava mladim rediteljima da budu u bliskom kontaktu sa slavnim filmskim stvaraocima i da tokom trajanja radionica saznaju više i budu ohrabreni u razvoju vlastitog talenta.

„Festival na Mokroj Gori je, s jedne strane podrška onima koji dolaze, ohrabrivanje da se bave profesijom i istovremeno velika afirmacija zahvaljujući Emiru Kusturici. Kustendorf je centar gravitacije najznačajnijih umetnika, pisaca i filmskih profesionalaca koji čine aktuelni pejzaž svetskog filma“, zaključuje Vučković.