Od džez prestonice do severne provincije

I započeo sopstvenu verziju „Đelem, đelem“, u čast preminulog kralja romske muzike, Šabana Bajramovića. Omaž Kralju pratio je Rundekov Kargo orkestar, ali i skoro tri hiljade ljudi, pomalo pokislih i sa tek sklopljenim kišobranima. A vedrih, glasnih, razigranih, egzaltiranih bezmalo. Uprkos lošem tajmingu – skoro je tri (sata) ujutru.

Bio je to jedan od više „zvezdanih“ trenutaka 26. internacionalnog festivala Nišvil, koji je sinoć završen u niškoj Tvrđavi. Tokom četiri dana festival je ugostio više od 300 muzičara, iz 40 bendova, iz 24 zemlje. Imao je, prema prvim procenama organizatora, rekordnih 20.000 posetilaca, pre svega u Nišu, a potom i u Sava centru u Beogradu, gde su u subotu, 15. avgusta, nastupili neki od festivalskih hedlajnera – Mingus Dajnasti, Rendi Breker i Inkognito. Direktor Festivala Ivan Blagojević je takvo gostovanje obrazložio potrebom da se džez svira i u „severnoj provinciji“ a ne samo u Nišu, „srpskoj džez prestonici“. Učesnici Nišvila su prethodnih godina gostovali i u drugim gradovima Srbije, kao i u Sofiji i u Skoplju, podsetio je.

Rendi Breker, američki džez trubač, kompozitor i petostruki dobitnik Gremija, kao i britanski bend Inkognito, lider i pionir acid jazza, u Nišu su muzicirali sinoć. Mada je ovaj tekst nastao pre njihovog nastupa, malo je razloga za sumnju da se i oni neće ubrojiti u sjajne momente Nišvila. Inkognito je i došao na Festival na izričit zahtev publike, koja je to masovno tražila u anketi „Nišville – make a wish“, organizovanoj na zvaničnom festivalskom sajtu. Bend je već svirao na Nišvilu, 2006. godine, kada istinski spektakl nije uspela da pokvari ni jaka kiša. Nakon nastupa članovi benda su ocenili da je on „možda i najbolji u njihovoj karijeri“.

„Zvezda“ ovogodišnjeg Nišvila, pak, lako bi mogla biti i Kendi Dalfer, koja je obeležila svečano otvaranje festivala, prošlog četvrtka. Koncert svetske saksofonistkinje holandskog porekla pretvorio se u furiozni muzički hepening, koji je, doslovno, podigao na noge skoro četiri hiljade ljudi. Publika je sjajno reagovala ne samo na „Lilly was here“, jednu od najpopularnijih instrumentalnih numera skraja 20. veka, urađenu u saradnji sa Dejvom Stjuartom iz Juritmiksa, već i na pesme s novog i starih albuma. Ona je, pak, bez stajanja, i sa zavidnom energijom, „odradila“ svaki minut nastupa koji je trajao duže od predviđenog. Završila ga je svirkom, u mini beloj haljini sa resama, na kolenima.

Festival su obeležili, svako na svoj način, i Miroslav Vitous, Džejmi Dejvis, Rišar Galijano, Ihja Kalil, Grejs Keli, Idriz Ibrahimova, Nada Pavlović, orkestar Bobana i Marka Markovića. Obeležila ga je i izjava državne sekretarke Ministarstva kulture Nadice Momirov, na samom otvaranju, da je „ministarstvo ove godine uvrstilo Nišvil u manifestacije od nacionalnog značaja, što nije znao, niti finansijski osetio ni sam organizator. Obeležio ga je, svakako, i „tradicionalni“ organizacioni propust, nepoštovanje satnice, uzrokovane praksom da muzičari, skoro po pravilu, žele da sviraju duže nego što je predviđeno.

Posebnost ovog izdanja Nišvila je njegovo preseljenje s Letnje pozornice na „travnati teren“. Stejdževi za muzičare, tribine za publiku, VIP i šatori za učesnike, kiosci s pićem i montažni toaleti, postavljeni na takvom „terenu“, bili su sasvim u redu. Na zadovoljstvo organizatora, novi prostor je primio i više ljudi. Ali, vrhunski džez nastupi, recimo američkog Mingus Dajnastija, jednog od najznačajnijih bendova današnjice, pokazali su da Letnju pozornicu, staro i ambijentalno zdanje, ne bi trebalo sasvim zaboraviti. „Livada“ je dobra za velike pop i rok koncerte, ali džezu oduzima intimnost, gospodstvenost i elitizam. A džez to jeste, po svojoj suštini, uz mnogo toga drugog.

Ulica, pecanje i venčanje

Festival su pratili i svakodnevni ulični džem sešni, oko podneva, u centru Niša. Pratio ga je i treći, (ne)zvanični i besplatni stejdž na ulazu u Tvrđavu. Na tom stejdžu, prošle subote uveče, nastupio je i zvanični učesnik Nišvila Joe „Mr. Defunkt“ Bowie, na sopstveni zahtev. Američki trombonista, pevač i osnivač novotalasnog sastava Defunkt, poželeo je da svira ponovo, nakon što je prethodne večeri na glavnoj bini odlično primljen. Ovogodišnji Nišvil pratili su i besplatni vorkšopovi, za skoro sve džez instrumente. „Prateći“ događaji Festivala bili su i pecanje Miroslava Vitousa na Bovanskom jezeru, što je bila lična želja koju su mu organizatori rado ispunili, kao i venčanje jednog Finca i devojke srpskog porekla, na otvorenom, u Tvrđavi, za vreme Nišvila.

Laureati: Kendi, Breker, Bubiša

Laureat ovogodišnjeg Gran prija „Šaban Bajramović“ koji se dodeljuje za fuziju džeza s drugim muzičkim pravcima je Kendi Dalfer. Nagradu za poseban doprinos džezu „Bata Anastasijević“ dobio je Rendi Breker. Nagrada za životno delo „Duško Gojković“ pripala je istaknutom umetniku Vojislavu Bubiši Simiću, inače dugogodišnjem dirigentu Big benda RTV Beograd i osnivaču prvog posleratnog džez ansambla u Srbiji. Mada uz ovu nagradu ide i zvaničan predlog Nišvila za dobijanje nacionalne penzije, Festival je odlučio da za ovakvu penziju predloži Nadu Pavlović, jednog od najboljih džez vokala svih vremena na Balkanu. Simić je već nosilac nacionalne penzije.